NEVEN REGENERIŠE KOŽU, UMIRUJE CRVENILO, IRITACIJE, UPALE I EKCEM

Snežana Krstić, viši medicinski tehničar i fitoterapeut, rešavajući problem svoje kćerke, zakoračila je u svet prirodne kozmetike

Snežana Krstić, viši medicinski tehničar i fitoterapeut, zaposlena je u Centru vojno­me­dicins­kih ustanova u Beogradu. U svet fitoterapije ušla je tražeći rešenje za ekcem svoje kćerke. Lekovite biljke su je obilno nagradile i poučile kako da iz prirode izvuče najbolje – više niko u njenoj porodici ne koristi kupovne kozmetičke preparate. Za Magično bilje Snežana objašnjava kako je započelo njeno putovanje u svet prirodne kozmetike.

– Jednom prilikom dobila sam recept za sapun, a kako svakodnevno koristim dezinfekciona sredstva i svaki mi isušuje kožu, rešila sam da sama napravim sapun. Kasnije sam završila i kurs izrade prirodnih sapuna. Iako je sapun bio donekle slučajan izbor, pokazao se kao pun pogodak, naročito od početka epidemije. Koža je gotovo neprekidno izložena raznim sredstvima za dezinfekciju, od sapuna do alkohola, naročito nama medicinskim radnicima. I tada je upravo pridodan sapun pokazao da koža i pored svega može da zadrži lep izgled i da se hidrira.

Nakon kursa izrade sapuna, usledio je kurs u radionici prirodne kozmetike. Snežana je već dobro poznavala procese proizvodnje, sirovine, dejstvo biljaka, ali je radionica označila bitan zaokret:

– Pravili smo, osim drugih proizvoda, i prirodan de­zo­dorans. I može da se napravi od potpuno prirodnih siro­vina. To je bila prelomna tač­ka. Tada sam shvatila da prvi put u životu koristim ono što mi zaista prija i da ne samo što nije štetno, već neguje izvan­redno. Bila sam očarana prirodnom koz­me­tikom.

A da bi prirodna kozmetika zaista bila prirodna, moraju se koristiti i odgovarajuće sirovine koje propisuje standard COSMOS. To su hladno ceđena biljna ulja, biljni macerati, biljni vosak, buteri, hidrolati, etarska ulja.

Ako na policama prodavnica potražimo proizvode sa ozna­kom prirodne kozmetike, a sve više ih je u ponudi, prime­ću­jemo da njihova cena, po pra­vilu, bude visoka. Pitali smo Snežanu ima li opravdanja za to, i mora li baš svaki proiz­vod prirodne kozmetike da bude skup.

– Prirodna kozmetika može, ali ne mora da bude skupa. Cenu određuju sirovine koje se koriste (nije isto da li se koristi etarsko ulje ruže ili, na primer, bosiljka, a razlika u ceni je ogromna). Lično bih volela da prirodna kozmetika bude svima dostupna, u suštini i jeste, jer uvek i u prirodnoj kozmetici može da se pronađe jeftin a dobar preparat. Moglo bi se reći da male serije poskupljuju proizvodnju, tada su i sirovine skuplje. A kao primer nimalo skupog, a odličnog rešenja, izdvojila bih kremu od nevena.

Snežana savetuje da, ako možemo, kada negujemo kožu, i naročito lice, pokušamo da koristimo „lične” prepárate, napravljene prema tipu svoje kože. Jer, kako objašnajva, to što na kutijici kreme piše da odgovara takozvanoj zreloj koži, ne znači da je svaka zrela koža ista. Ona može biti suva ili masna, dehidrirana, mogu postojati hiperpigmentacije, proširene pore. U zavisnosti od izgleda kože, određuju se hidrolati, biljna ulja, etarska ulja, aktivne materije… To ne znači da kozmetika treba da bude preskupa, ali ono što gradi njenu cenu, osim kvalitetnih sirovina, jeste i potrebno vreme za izradu. Ako cenite svoje, cenićete i vreme koje je neko uložio da napravi kremu samo za vas.

Kao najveću grešku Snežana ističe mišljenje većine da samo industrijska proizvodnja može da za­dovolji potrebe nege kože. Mnogi ne znaju da samo bilj­nim uljima možemo sprečiti hiperpigmentacije, oštećenja kože i niz drugih neprijatnosti, a neke prepa­rate možemo napraviti sami. Još jedna od grešaka je da kremu nanosimo na suvu kožu. Bilo da se nanose uljani serumi ili krema, potrebno je navlažiti lice.

Kako je trend vege­ta­rijanst­va i veganstva zahvatio sve pore života, pitali smo Sne­žanu da li je ovaj princip odr­živ kada se radi o koz­metici.

– Veganska ili ve­getarijan­ska ishrana su lični izbori. Smatram da treba slediti unutrašnji glas. Treba znati da, iako je preparat obeležen oznakom ,dobro za vegane, ne znači da je samim tim i bolji. Da bi se zaista znalo da li je nešto kvalitetno, na prvom mestu treba biti informisan. Danas ima puno proizvoda sa oznakom prirodne kozmetike. Vegani, na primer, ne koriste pčelinje proizvode, a mnogi pčelinji proizvodi ulaze u sastav prirodne kozmetike i kvalite­tni su. Lično koristim biljna ulja za izradu sapuna, ali treba reći i da goveđi loj u sapunu izuzetno prija koži, ne isušuje je i daje finu kremastu penu. Pa ako ste kupili sapun sa goveđim lojem, znajte da ste kupili kvalitetan proizvod. I pustite prirodu nazad u svoj život, čuvajte je i ona će čuvati vas – zaključuje Snežana Krstić.