12.08.2026
Zaboravljate reči, teško se koncentrišete ili imate osećaj da vam misli više nisu tako jasne kao ranije? Takozvana moždana magla česta je pojava tokom menopauze. Promene nivoa estrogena mogu da utiču na pamćenje, raspoloženje i sposobnost suočavanja sa stresom, ali postoje načini da podržite zdravlje mozga.
Menopauza je period velikih promena u životu žene i često je praćena neprijatnim simptomima koji mogu da utiču na kvalitet svakodnevnog života. Iako se najčešće povezuje sa valunzima i vaginalnom suvoćom, njen uticaj na kognitivne sposobnosti često ostaje u drugom planu.
Žene u perimenopauzi i menopauzi često se žale na promene raspoloženja, teškoće u pronalaženju pravih reči, probleme sa koncentracijom i osećaj da se teže nose sa stresom.
U ovom životnom periodu takve tegobe mogu da budu još izraženije jer ih često prate problemi sa spavanjem, hronični umor i povećanje telesne težine.
Moždana magla u menopauzi – zašto se javlja?
Estrogeni imaju važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju mozga. Oni učestvuju u regulisanju metabolizma, povećanju protoka krvi kroz mozak i podsticanju rasta moždanih ćelija, procesima koji doprinose očuvanju pamćenja i emocionalne ravnoteže.
Estrogeni deluju i na neurotransmitere, hemijske supstance koje omogućavaju neuronima da komuniciraju sa drugim ćelijama u mozgu, pa na taj način mogu da utiču na raspoloženje i kognitivne sposobnosti.
Osim toga, estrogeni imaju neuroprotektivno dejstvo i zbog toga se istražuje njihova uloga u zaštiti mozga i riziku od određenih neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest.
Telo prolazi kroz brojne promene tokom i nakon menopauze, a jedna od najznačajnijih jeste smanjenje proizvodnje estrogena. Ova hormonska promena može da utiče na mentalno zdravlje i kognitivne sposobnosti. Mnoge žene u ovom periodu prijavljuju anksioznost, depresivno raspoloženje i probleme sa pamćenjem.
Novija istraživanja pokazuju da menopauza može da bude praćena promenama u mozgu. Napredne metode snimanja, poput pozitronske emisione tomografije (PET), ukazuju na to da smanjenje nivoa estrogena nakon menopauze može da bude praćeno povećanjem broja estrogenskih receptora u mozgu.
Istovremeno, strukturne promene u mozgu, kao što je smanjenje volumena hipokampusa, kao i promene cerebralnog metabolizma i funkcionalnog integriteta bele mase, povezuju se sa smanjenjem određenih kognitivnih sposobnosti i tegobama poput moždane magle, promena raspoloženja i problema sa pamćenjem.
Ova saznanja pokazuju koliko je važno razumeti način na koji menopauza utiče na mozak kako bi mogle da se razvijaju efikasnije strategije za očuvanje kognitivnih sposobnosti.
Kako se boriti protiv moždane magle u menopauzi?
Postoje navike koje mogu da doprinesu očuvanju zdravlja mozga, boljem raspoloženju i mentalnom blagostanju tokom i nakon menopauze. Tri oblasti posebno zaslužuju pažnju: fizička aktivnost, pravilna ishrana i briga o sopstvenom blagostanju.
1. Pokrenite telo
Fizička aktivnost ne doprinosi samo zaštiti mozga već može da pomogne u očuvanju kognitivnih sposobnosti i poboljšanju raspoloženja.
Redovna fizička aktivnost posebno je korisna za žene u menopauzi. Istraživanja ukazuju na to da vežbanje može da ima značajan pozitivan uticaj na kognitivne sposobnosti. Fizička aktivnost povećava protok krvi kroz mozak, podstiče procese povezane sa zdravljem moždanih ćelija i stimuliše oslobađanje endorfina.
Ovi procesi mogu da doprinesu boljem raspoloženju, smanjenju anksioznosti, neuroplastičnosti i očuvanju opšteg zdravlja mozga nakon menopauze.
2. Nahranite mozak
Pravilna ishrana doprinosi normalnom funkcionisanju mozga i može da bude važan deo brige o emocionalnom i kognitivnom zdravlju tokom menopauze.
Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, nemasnim izvorima proteina i zdravim mastima obezbeđuje hranljive materije neophodne za funkcionisanje mozga i očuvanje mentalnog zdravlja.
Istovremeno, takav način ishrane važan je za zdravlje kostiju i kardiovaskularnog sistema, koji zahtevaju dodatnu pažnju nakon menopauze. Posebno obratite pažnju na sledeće hranljive materije:
Antioksidansi
Namirnice bogate antioksidansima, kao što su bobičasto voće, crna čokolada, zeleno lisnato povrće i mahunarke, mogu da budu posebno korisne kao deo ishrane koja podržava zdravlje mozga. Vitamini A, C i E, kao i različiti fitonutrijenti, takođe imaju važnu ulogu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Omega-3 masne kiseline
Omega-3 masne kiseline nalaze se prvenstveno u ribi, orasima i semenkama, a postoji i vegan omega-3. Ove esencijalne masne kiseline važne su za normalno funkcionisanje mozga, a istražuje se i njihova uloga u regulaciji upalnih procesa, raspoloženja i emocionalnog blagostanja.
Vitamini B grupe
Vitamini B grupe, a naročito vitamini B6, B9 i B12, imaju važnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema, energetskom metabolizmu i brojnim procesima povezanim sa radom mozga. Adekvatan unos ovih vitamina važan je za kognitivno i opšte zdravlje, a njihov nedostatak može da bude povezan sa različitim neurološkim i psihičkim simptomima.
Dobri izvori vitamina B grupe su nemasno meso, riba, zeleno lisnato povrće, mahunarke i mlečni proizvodi. Ako tražite dobar suplement, naša preporuka je Biocare B Complex.
Pijte dovoljno vode
Voda takođe ima važnu ulogu u normalnom funkcionisanju mozga. Nedovoljna hidratacija može negativno da utiče na raspoloženje, koncentraciju i kognitivne sposobnosti.
3. Stavite svoje blagostanje na listu prioriteta
Žene se često nalaze u ulozi osobe koja brine o drugima, usmeravajući energiju na potrebe porodice i bliskih ljudi, ponekad nauštrb sopstvenog zdravlja i blagostanja.
Menopauza, međutim, ne mora da se posmatra samo kroz simptome i ograničenja. Ona predstavlja novu životnu fazu i može da bude prilika da ponovo usmerite pažnju na sebe, svoje zdravlje, interesovanja i ono što vam pruža osećaj smisla i zadovoljstva.
San mora da postane prioritet
Trudite se da svakog dana odlazite na spavanje i budite se približno u isto vreme. Pre odlaska u krevet izbegavajte ono što vas razbuđuje i ometa uspavljivanje, uključujući kasno konzumiranje kofeina i dugo gledanje u ekrane.
Kvalitetan san izuzetno je važan za pamćenje, koncentraciju, emocionalnu stabilnost i opšte zdravlje mozga. Problemi sa spavanjem tokom menopauze zato mogu dodatno da pojačaju osećaj moždane magle.
Radite ono što vam pričinjava zadovoljstvo
Pronađite vreme za aktivnosti koje vas raduju, bilo da je to ples, joga, slikanje, baštovanstvo, šetnja, muzika ili neki sasvim drugi hobi.
Aktivnosti u kojima uživate mogu značajno da doprinesu boljem raspoloženju i mentalnom zdravlju, ali i da vam pomognu da svakodnevni stres lakše držite pod kontrolom.
Foto: LumenSt / iStock / Getty Images Plus
