LIČNA PRIČA: IAKO RADIM SA DECOM, NIJEDNOM SE NISAM RAZBOLELA

Sonja Veljkov pravi najbolje veganske obroke koji i njoj lično pomažu da ostane u top formi

Odrasla sam na selu gde sam se hranila domaćim proizvodima. LJubav oko pripreme hrane nas­le­dila sam od mame i bake. Kada sam se osamostalila, shvatila sam da sa­ma ni ne znam da odaberem mesne proiz­vode, jer sam na selu jela sve domaće, pa sam tako meso izbacila iz ishrane. Što sam više saznavala i čitala, polako sam prestala da koristim i ostale namirnice životinjskog porekla. Moj životni ritam poklopio se sa ritmom koji vlada u priro­di. Ništa sebi nisam uskra­tila, samo sam naoštrila čula za sve divne ukuse koji su čekali da budu otkriveni. Vremenom sam bolje upoznavala bogatst­vo i raznovrsnost biljnih namir­ni­ca i počela sam sama da smišljam zdrave i ukusne obroke.

Da li ste primetili određene prednosti ovakve ishrane?

– Pozitivne efekte ovakve ishrane, koju upražnjavam proteklih osam godina, ose­tila sam kroz opšte poboljšanje zdrav­lja, raspoloženja, stanja duha i spoljnjeg iz­gleda. S obzirom da radim u dečijem okru­ženju, izložena sam virusima, ali sam pri­metila da mi je imunitet jak jer se to­kom godina rada sa decom nisam razboljevala.

Šta je najvažnije kada se hranite bilj­nom ishranom?

– Hraniti se biljnom ishranom znači da ste preduzeli korake da biste poboljšali svoje zdravlje, povećali nivo energije i sprečili hronične bolesti. Najvažnije je uključite povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, semenke i orašaste plodove. Treba obratiti pažnju da se ne koristi rafinisana hrana poput dodatih šećera, belog brašna i prerađenih ulja.

Kako smanjiti potrebu za slatkišima?

– Ukoliko jedete tri obroka i jednu uži­nu i ne dozvolite sebi da pregladnite, želja za slatkišima sama će se smanjiti. Kada ste umorni, organizam ima veću potrebu za slatkišima i zato je važno da budete odmorni i naspavani. Često nam se jede slatko kada smo neraspoloženi i tužni, zato radite nešto što vas opušta.

Proleće je idealno godišnje doba za duge šetnje u prirodi sa društvom. Nara­v­no, najvažnije je kada jedete slatko da to budu zdravi deserti, koji uključuju sveže voće, orašaste plodove i semenke.

Šta je po Vama nutritivan odmor za želudac?

– Nutritivni odmor za želudac pre sve­ga je hrana koja čisti organizam i ne op­te­­rećuje ga. To su hladno ceđeni sokovi u kombinaciji sa zelenim povrćem i voćem, kao i razne čorbice za čišćenje.

Da li se danas više radujete sirovoj ili termički obrađenoj hrani? Da li jedete kupovne slatkiše i šta im je najčešća zamena?

– Radujem se podjednako sirovoj i ter­mički obrađenoj hrani, sve zavisi od doba dana kada mi šta prija. Jutro po­či­njem sa smutijem od svežeg voća i povr­ća, siro­vim kašama sa bezglutenskim pa­hu­lji­ca­ma i svežim voćem. U ručak mi je uklju­čeno više grupa namirnica, potreb­nih za jedan kvalitetan obrok i on je ug­lav­nom termički obrađen (kuvan, pečen).

Za večeru najčešće jedem obogaćene vitaminske salate sa raznim povrćem, mahunarkama i semenkama. Kupovne slatkiše prestala sam da je­dem i kupujem čim sam se upoz­nala sa sirovim slatkišima (brzinom pripreme). U mojoj kuhinji uvek imam spremne namirnice koje lako mogu da povežem i napravim ukusnu poslasticu ili slatkiš.

Koje Vam je omiljeno jelo?

– Teško je izvojiti samo jedno, ali naj­vi­še mi prijaju čorbice, potaži i obrok salate od raznog povrća, mahunarki, pseu­dožitarica i mikrobilja. To je nešto što bih mogla da jedem u svako doba dana.

Uočavate li razliku u energiji i imunitetu leti i zimi, s obzirom na raznovrsnost namirnica?

– Promene u energiji i imunitetu nisam primetila, zato što u toku zimskog i letnjeg perioda koristim obilje biljnih namirnica koje su u tom periodu dostupne.

Koja ja Vaša omiljena namirnica?

– Ne bih mogla da izdvojim samo jednu, ali one kojima obiluje moja kuhinja su heljda, kinoa, proso, sočivo i leblebija.

Podelite sa nama neki vaš recept.

– Neka to bude pica bez brašna od heljde i sočiva. Sastojci su  200 g sirove heljde (potopiti u vodu preko noći),  100 g crvenog sočiva (potopiti u vodu preko noći),  kašičica himalajske soli i sode bikarbone,  100 ml vode. Heljdu i sočivo isperite i prospite vodu u kojoj su stajale ove na­mir­nice. Ubacite ih u blender sa ostalim sastojcima i izblendujte do kre­maste strukture. Od pripremljene smese dobila sam tri manje okrugle podloge preč­nika 20 cm. Rasporedila sam smesu na tri jednaka dela i izlila u tri okrugla pleha obložena papirom za pečenje koji sam prethodno malo poprskala maslinovim uljem.

Ako volite deblje podloge, smesu možete izliti i u jedan veći pleh. Rubove možete ukrasiti susamom. Podloge pečete desetak minuta na 200oC sa jedne strane. Uz pomoć drugog lista papira ih okrenete, pa isto toliko pečete i sa druge.