06.05.2025
Sonja Veljkov pravi najbolje veganske obroke koji i njoj lično pomažu da ostane u top formi
Odrasla sam na selu gde sam se hranila domaćim proizvodima. LJubav oko pripreme hrane nasledila sam od mame i bake. Kada sam se osamostalila, shvatila sam da sama ni ne znam da odaberem mesne proizvode, jer sam na selu jela sve domaće, pa sam tako meso izbacila iz ishrane. Što sam više saznavala i čitala, polako sam prestala da koristim i ostale namirnice životinjskog porekla. Moj životni ritam poklopio se sa ritmom koji vlada u prirodi. Ništa sebi nisam uskratila, samo sam naoštrila čula za sve divne ukuse koji su čekali da budu otkriveni. Vremenom sam bolje upoznavala bogatstvo i raznovrsnost biljnih namirnica i počela sam sama da smišljam zdrave i ukusne obroke.
Da li ste primetili određene prednosti ovakve ishrane?
– Pozitivne efekte ovakve ishrane, koju upražnjavam proteklih osam godina, osetila sam kroz opšte poboljšanje zdravlja, raspoloženja, stanja duha i spoljnjeg izgleda. S obzirom da radim u dečijem okruženju, izložena sam virusima, ali sam primetila da mi je imunitet jak jer se tokom godina rada sa decom nisam razboljevala.
Šta je najvažnije kada se hranite biljnom ishranom?
– Hraniti se biljnom ishranom znači da ste preduzeli korake da biste poboljšali svoje zdravlje, povećali nivo energije i sprečili hronične bolesti. Najvažnije je uključite povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, semenke i orašaste plodove. Treba obratiti pažnju da se ne koristi rafinisana hrana poput dodatih šećera, belog brašna i prerađenih ulja.
Kako smanjiti potrebu za slatkišima?
– Ukoliko jedete tri obroka i jednu užinu i ne dozvolite sebi da pregladnite, želja za slatkišima sama će se smanjiti. Kada ste umorni, organizam ima veću potrebu za slatkišima i zato je važno da budete odmorni i naspavani. Često nam se jede slatko kada smo neraspoloženi i tužni, zato radite nešto što vas opušta.
Proleće je idealno godišnje doba za duge šetnje u prirodi sa društvom. Naravno, najvažnije je kada jedete slatko da to budu zdravi deserti, koji uključuju sveže voće, orašaste plodove i semenke.
Šta je po Vama nutritivan odmor za želudac?
– Nutritivni odmor za želudac pre svega je hrana koja čisti organizam i ne opterećuje ga. To su hladno ceđeni sokovi u kombinaciji sa zelenim povrćem i voćem, kao i razne čorbice za čišćenje.
Da li se danas više radujete sirovoj ili termički obrađenoj hrani? Da li jedete kupovne slatkiše i šta im je najčešća zamena?
– Radujem se podjednako sirovoj i termički obrađenoj hrani, sve zavisi od doba dana kada mi šta prija. Jutro počinjem sa smutijem od svežeg voća i povrća, sirovim kašama sa bezglutenskim pahuljicama i svežim voćem. U ručak mi je uključeno više grupa namirnica, potrebnih za jedan kvalitetan obrok i on je uglavnom termički obrađen (kuvan, pečen).
Za večeru najčešće jedem obogaćene vitaminske salate sa raznim povrćem, mahunarkama i semenkama. Kupovne slatkiše prestala sam da jedem i kupujem čim sam se upoznala sa sirovim slatkišima (brzinom pripreme). U mojoj kuhinji uvek imam spremne namirnice koje lako mogu da povežem i napravim ukusnu poslasticu ili slatkiš.
Koje Vam je omiljeno jelo?
– Teško je izvojiti samo jedno, ali najviše mi prijaju čorbice, potaži i obrok salate od raznog povrća, mahunarki, pseudožitarica i mikrobilja. To je nešto što bih mogla da jedem u svako doba dana.
Uočavate li razliku u energiji i imunitetu leti i zimi, s obzirom na raznovrsnost namirnica?
– Promene u energiji i imunitetu nisam primetila, zato što u toku zimskog i letnjeg perioda koristim obilje biljnih namirnica koje su u tom periodu dostupne.
Koja ja Vaša omiljena namirnica?
– Ne bih mogla da izdvojim samo jednu, ali one kojima obiluje moja kuhinja su heljda, kinoa, proso, sočivo i leblebija.
Podelite sa nama neki vaš recept.
– Neka to bude pica bez brašna od heljde i sočiva. Sastojci su 200 g sirove heljde (potopiti u vodu preko noći), 100 g crvenog sočiva (potopiti u vodu preko noći), kašičica himalajske soli i sode bikarbone, 100 ml vode. Heljdu i sočivo isperite i prospite vodu u kojoj su stajale ove namirnice. Ubacite ih u blender sa ostalim sastojcima i izblendujte do kremaste strukture. Od pripremljene smese dobila sam tri manje okrugle podloge prečnika 20 cm. Rasporedila sam smesu na tri jednaka dela i izlila u tri okrugla pleha obložena papirom za pečenje koji sam prethodno malo poprskala maslinovim uljem.
Ako volite deblje podloge, smesu možete izliti i u jedan veći pleh. Rubove možete ukrasiti susamom. Podloge pečete desetak minuta na 200oC sa jedne strane. Uz pomoć drugog lista papira ih okrenete, pa isto toliko pečete i sa druge.
