21.11.2024
Keleraba ima ukus sličan srcu kupusa, samo što je blaža i hrskavija
Kelraba je povrće bogato vitaminom C, antioksidansima i kalijumom. Kod nas se, nažalost, iznenađujuće retko koristi u ishrani. Naročito je omiljena u Nemačkoj i Indiji, a najviše se gaji u severnoj i zapadnoj Evropi, odakle i potiče.
Keleraba ima ukus sličan srcu kupusa, samo što je blaža i hrskavija. Veoma je bogata vitaminom C, antioksidansima i kalijumom. Keleraba ima minimalno kalorija, a daje osećaj sitosti, jača imunitet, reguliše metabolizam, neutrališe dejstvo slobodnih radikala i snižava loš holesterol.
Ukusna keleraba je deo porodice kupusnjača, ali osim listova, nema ništa zajedničko sa srodnim lisnatim povrćem. Biljka je neobična zbog stabljike i ploda u obliku jabuke, iz kojeg rastu lisnate peteljke.
Dvogodišnja je biljka, ima malo listova, koji su tamne boje i koji se takođe mogu jesti. Najukusnija je mlada keleraba, pa birajte manji plod sa tanjim i neoštećenim listovima. Dostupna je u periodu od novembra do marta, mada se može naći i van sezone.
Jedna šolja kelerabe sadrži više vitamina C nego što vam treba za ceo dan – 138 odsto preporučenog dnevnog unosa. Sadrži i vitamine B grupe, a u nešto manjoj količini vitamin A i karoten. Od minerala tu su prisutni bakar, kalcijum, kalijum, mangan, gvožđe i fosfor.
Ovo ukusno povrće ima malu energetsku vrednost (27 kcal na 100 g) i odličnu zasićujuću moć. Ako ste rešili da počnete sa dijetom, nikako ne zaboravite da je uvrstite u jelovnik.
Kao i ostalo povrće iz ove porodice, keleraba sadrži fitohemikalije, koje zajedno sa vitaminima štite organizam od štetnih uticaja slobodnih radikala i razvoja karcinoma.
Keleraba pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i količinu lošeg (LDL) holesterola.
Redovna upotreba svežeg ploda poboljšava apsorpciju gvožđa, odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom, čime se povećava energija. Ovo povrće povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni.
Pokazala se i vrlo efikasnom kod ublažavanja edema, kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa. Ako se redovno jede, sprečava pojavu kamena u bubregu, a zahvaljujući kalijumu reguliše krvni pritisak. Preporučuje se i kod opstipacije, a stručnjaci tvrde i da pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva.
Za ovu namirnicu je karakteristično da ne može da se čuva van frižidera ili zamrzivača, jer postaje drvenasta, tvrda i neukusna. Najbolje je jesti svežu, i ukoliko nemate problema sa štitnom žlezdom, možete je jesti svakodnevno i pripremljenu na razne načine. Najukusnija je mlada keleraba, pa birajte manji plod sa tanjim i neoštećenim listovima. U 100 g kelerabe ima 27 kalorija.
