14.11.2024
Kako je epidemija promenila život Danče Tomačević, diplomiranog menadžera za biznis iz Đevđelije
Makedonka sam, rodom iz Đevđelije. LJubav me je dovela u Vojvodinu, moj suprug je igrao košarku u košarkaškom klubu „Kožuv iz Đevđelije. Mnogo sam zavolela Novi Sad i on je sada moj grad i moj dom – svoju priču za Magično bilje započinje tridesetdevetogodišnja Danče Tomačević, koja sa suprugom i troje dece živi u Novom Sadu već osam godina. Iako je po profesiji diplomirani menadžer za biznis i logistiku, Danče naglašava da su je kao osobu odredili umetnost i sopstvena kreativnost. A zahvaljujući pandemiji koronavirusa, njena se umetnost razvila u ukusnu i zdravu.
– Šarene obroke i šarene tanjiriće počela sam da pravim na početku pandemije, kada su uvedene prve mere i preporuke da se ne izlazi iz kuće i mi smo četrdeset dana proveli u kući. Imam troje male dece i morala sam da ih nekako animiram. Počela sam sa starijim sinom da kuvam, spremam obroke, pravim kolače i da zajedno dekorišemo hranu. NJemu se to jako dopalo pa je preraslo u redovnu igru i zabavu…
Kako virus nije popuštao a mere postajale sve oštrije, Danče je shvatila da će putovanje u rodnu Makedoniju i poseta dragim osobama morati da bude odloženo. Kao najbolja veza sa rođacima i prijateljima preko granice nametnuo se Instagram.
– Prve slike stavila sam sa ličnog profila, ali već u decembru, pošto je bilo mnogo pozitivnih reakcija, rešila sam da moj profil postane javan i mu dam novo ime – ,mama.sa.limana,. Dekorisana jela nama su bila igra i zabava, ideje sam nalazila na internetu, a sada su to originalni i autentični postovi koje sama smišljam, skiciram, kreiram i realizujem.
Iako se na prvi pogled čini da su more od borovnica, cvetovi od šargarepe namenjeni isključivo deci, Danče napominje da to nije uvek slučaj.
– Ponekad je to recept predstavljen na zanimljiv, drugačiji način, ponekad hoću da ispričam nešto zanimljivo pa u skladu s tim dekorišem, ponekad se radi o izazovu kojem nisam odolela, a tu si i Markove želje. Sa decom dekorišem kad oni to žele, te dekoracije uglavnom nemaju toliko detalja i jednostavnije su. To nam je sada zabava u dane kada nije lepo vreme. Leti, ipak se uglavnom ja bavim dekoracijama, a oni ukrase sami jutarnje kaše od pahuljica – prave cvetiće, duge, sunca od voća i semenja… Trudim se da ih uključim u celokupan proces priprema hrane – od kupovine namirnica do kuvanja, pravljenja kolača. Mislim da u tome uživaju.
Danče napominje da je imala sreću da odrasta samo na trideset kilometara od planine i pedeset kilometara od mora, u sredini u kojoj su zdrave namirnice lako dostupne. Kaže, kada je počela sama da se informiše i čita o zdravoj ishrani, shvatila je da se ceo život hranila na taj način: raznovrsno, umereno, sa puno povrća i voća iz bakine bašte, sa mnogo laganih obroka.
– Ne sećam se da su roditelji izneli ijedan obrok bez velike salate. Uvek su mi govorili: jedi više puta pomalo. Sada i ja nastavaljam tako sa svojom decom. Ipak, pored hrane važna je i fizička aktivnost i trudim se da što više vremena provodimo sa decom u prirodi, napolju u igri i zabavi.
Kako je od malena navikla na lagana jela, tojest mediteransku kuhinju, Danče je u Vojvodini naišla na problem: kako se navići na teška jela, sa mnogo testa i slaninice, mesa, a mnogo manje povrća. Kaže, vremenom je počela da u svoj režim ishrane ubacuje po malo vojvođanskih delikatesa. A na pitanje šta joj nedostaje iz makedonske kuhinje, odgovara:
– Ono što mi je najviše nedostajalo, a i danas mi fali, jeste sir – kozji i svi ti zreli i jaki sirevi kojih ovde retko ima. A iz vojvođanske kuhinje bih izdvojila gomboce sa šljivama i paprikaš.
Naučila je da kuva od svoje majke, sa samo dve godine pela se po stolu da vidi ko šta u kući kuva. Jako je rano počela i sama da kuva – već u srednjoj školi postala je, kako sama kaže, „ozbiljna” kuvarica.
– Najviše volim da spremam slatkiše, a zanimljivo je da ih skoro nikad ne jedem. Ipak, oni su izazov, posebna ljubav, jer praviti kolače i torte je umetnost sama po sebi, ona koja traži pažnju, preciznost i umešnost.
