ALKALIZUJU TELO, JEDITE LIMUN, CVEKLU, ŠARGAREPU, KROMPIR, PERŠUN…

 Biljana Gavović, diplomirani nutricionista dijetetičar, diplomirani biolog i profesor biologije u gimnaziji „Sveti Sava” iz Beograda

Svi pravimo greške u ishrani i zato o njima ne treba govoriti iz straha i razočaranja, već ih treba posmatrati kao motiv za dalje učenje i promene. U radu sa klijentima došla sam do zak­ljučka da se najčešće greške tiču kom­bi­novanja namirnica, njihove obrade i taj­minga kada se konzumiraju, čak i više nego samog odabira pojedinih namirnica i ko­ličine koja se pojede. Da li smo se dovoljno hidrirali, takođe, predstavlja čestu dilemu, ali i zabludu, koja može da dovede do zdravstvenih problema. Najbolji način da se ove greške isprave je da se prvo osveste, a zatim polako ispravljaju tako što se dota­daš­nje navike zamenjuju zdravim i pože­ljnim – kaže u razgovoru za Magično bilje Biljana Gavović, diplomirani nutricionista dijetetičar, diplomirani biolog i profesor biologije u gimnaziji „Sveti Sava“ iz Beog­rada.

Kako se pravilno kombinuju namir­nice?

– Pravilno iskombinovane namirnice u jednom obroku mogu doneti nekad mnogo više blagodeti nego ako ih pojedinačno unosimo, a sa druge strane, mogu napraviti ozbiljne smetnje i probleme organima za varenje. Tako, na primer, ako jedemo samo spanać, oksalati iz ove biljke mogu biti veliki problem osobama sklonim formiranju bubrežnih kamenčića, ali ako ga iskombinujemo sa mlečnim proizvodima (kiselim mlekom ili sirom), kalcijum iz ovih namirnica će se vezati za oksalate gradeći sa njima nesvarljiva jedinjenja koja fecesom lako izbacimo iz organizma. Ži­tarice nemaju sve esencijalne amino­ki­seline koje su nam potrebne za izgradnju proteina, ali u kombinaciji sa mahunarkama i semen­kama lako ih nadomestimo. Kombinaciju proteina životinjskog porekla sa koncent­rovanim ugljenim hidratima treba izbega­vati, jer može da optereti digestivne organe. Najčešći primer ove teške kombinacije je, većini ljudi omiljeno, meso i krompir, ili desert odmah nakon glavnog jela koje je sadržalo koncentrovane proteine.

Smatrate da je dobro “ne bušiti” kašiku. Zašto?

– Postoji – da kašiku napunimo nutritivno vrednim namirnicama. Svaka neizbalansirana i nepravilno sprovedena redukcija unosa hrane predstavlja veliki stres za naš organizam, kako na fiziološkom, tako i na psihičkom nivou. U praksi se pokazalo da ljudi često ponavljaju obrazac ponašanja i izbacuju celokupne grupe namirnica iz ishrane (na primer, izbace potpuno ugljene hidrate, ili masnoće), ne praveći razliku između onih esencijalnih i poželjnih i onih bez kojih stvarno možemo da živimo. Tada mogu da nastanu ozbiljne zdravstvene komplikacije.

Da li je voće dobro baš za svakoga?

– Ako pođemo od toga da je voće ipak poslastica bogata prostim šećerima, onda nije. Osobe koje imaju problema sa regu­la­cijom glikemije u krvi treba da vode računa kada posegnu za voćem. Takve osobe treba da biraju voće koje ima nizak glikemijski indeks, da ga uvek pojedu sa malo kvalitet­nih masnoća ili proteina (primer za to su koštunjavi plodovi, avo­kado ili čia seme), da ih pravilno rasporede u toku dana (nikad da ne jedu voće uveče), ili, ako je potrebno, da ga potpuno izbace iz ishrane dok se zdravst­veno stanje ne popravi. Problem sa varenjem voća mogu imati i osobe sa raz­ličitim digestivnim disfunkcijama, ali o tome će vas posavetovati vaš lekar i nutricionista.

Koje namirnice alkalizuju telo?

– S obzirom da se naše telesne tečnosti fiziološki nalaze u blagoj alkalnoj sredini, namir­ni­ce koje alkalizuju telo, u od­nosu na one koje ostavljaju kise­lu sredinu posle razlaganja u digestivnim organima, treba uzimati u procentualnom odnosu 80:20. To znači da našom ishranom treba da obiluju limun, cvekla, šargarepa, avokado, krompir, peršun, hleb od isklijalih zrna žita, lubenica, dinja, urme, smokva, kukuruz, leblebija, većina povrća, bobičasto voće, susam, kim, lovor, kinoa, proso i mnoge druge namirnice. Takođe treba znati da kuvanje, zamrzavanje, konzerviranje šećerom i hemijskim konzervansima znatno smanjuje bazne karakteristike. Međutim, postoje određena stanja u kojima se primenjuje ishrana bazirana na namirnicama koje ostavljaju kiselu sredinu, o čemu se treba posavetovati sa nutricionistom.

Na koji način rukola može da nam pomogne protiv kašlja i prehlade?

– Rukola je biljka koja poseduje veliku količinu antioksidanasa, supstanci koje neutrališu negativno dejstvo slobodnih radikala, čija se koncentracija značajno povećava u bilo kojem zapaljenjskom procesu u organizmu. Ovu čarobnu biljku zato treba koristiti i u prevenciji kancera, kao i u svim stanjima oslabljenog imuniteta.

Šta treba da jedu ljudi koji se bore sa hipertenzijom?

– Hipertenziju najčešće uzrokuje velika količina natrijuma, kojeg dosta ima u svim mesnim prerađevinama i ostaloj hrani koja je rafinisana i sadrži različite vrste aditiva. Osobe sa hipertenzijom treba da potpuno redukuju takve namirnice, da povećaju unos kalcijuma i dijetnih vlakana, kojih ima puno u svežem povrću i voću, koštunjavim plodovima i semenkama. Potpuno izbacivanje jodirane kuhinjske soli iz ishrane može biti problem ako se jod ne nadomesti kroz adekvatnu suplementaciju. Kolika je dovoljna količina soli koju smeju da uzimaju osobe sa hipertenziju odrediće nutricionista u saradnji sa lekarom.

Kako pobediti neprijatne valunge?

– Pošto se i sama suočavam sa nekim neprijatnostima koje menopauza može da donese (valunzi, nesanica, neobjašnjiva promena raspoloženja), predstavljam vam rešenje za kojim sam sama posegnula – zlatnu (pe­ruansku) maku. Maka (Lepidium meyenii) je biljka sa korenom sličnim rot­kvici, veoma cenjena od davnina i prepoz­nata kao superhrana. Spada u adaptogene biljke, koje imaju moć da nam, bolje od veštačkih stimulansa, da energiju i izbalansira hormone. Pored toga što reguliše i uspostavlja hormonski balans celokupnog organizma (prirodna zamena za hor­monalnu terapiju), zlatna maka povećava fizičku izdrž­ljivost i energiju (otkla­nja hronična stanja umora i stresa), pod­stiče me­moriju i mentalne sposob­nosti, sma­njuje de­presiju i anksioz­nost, umanjuje propratne simptome PMS-a, sma­nju­je menstrualne bolove i reguliše neuredne mens­trua­cije, ublažava simptome me­no­pau­ze kao što su valunzi, noćno prez­nojavanje, suvoću vagine, promene raspoloženja i depresije, uključujući probleme sa štitnom žlezdom, osteoporozom i fibromialgijom i povećava libido i plodnost.