22.07.2026
Vid je jedna od najfascinantnijih funkcija ljudskog tela. Vizuelne slike u obliku svetlosti prolaze kroz providni spoljašnji sloj oka, rožnjaču, zatim kroz otvor, zenicu, pa kroz sočivo. Sočivo fokusira vizuelnu sliku u snop koji prolazi kroz tečnost očne jabučice, zatim kroz staklasto telo, sve do mrežnjače koja se nalazi na zadnjem delu oka. Svetlost aktivira nervne signale koji preko očnog živca putuju do oblasti u zadnjem delu mozga, koja nervni signal prevodi u vizuelnu sliku. To je zaista zadivljujući proces.
Slab vid ili oštećenje vida mogu dovesti ne samo do smanjenog kvaliteta života, već i do povećanog rizika od fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema.
Iako mnogi ljudi slabije vide zbog starenja, postoje važni saveti u vezi sa ishranom i načinom života koje možete primeniti kako biste sačuvali oči i poboljšali vid.
Kako da sačuvate i poboljšate vid
1. Nahranite oči
Ono što jedete utiče na zdravlje očiju. Na primer, mediteranska ishrana bogata raznovrsnim voćem i povrćem povezuje se sa smanjenim rizikom od katarakte i makularne degeneracije. Ova povezanost poznata je već dugo. U početku se smatralo da ova zaštita potiče od povećanog unosa antioksidativnih vitamina i minerala. Sledeće namirnice i nutrijenti imaju ulogu u zaštiti zdravlja očiju:
Zeleno lisnato povrće, kao što su spanać i kelj: bogato je luteinom i zeaksantinom.
Masna riba, kao što su losos i tuna: odličan je izvor omega-3 DHA.
Citrusi i bobičasto voće: obiluju vitaminom C i bioflavonoidima.
Orašasti plodovi i semenke: obezbeđuju vitamin E.
Semenke bundeve i nemasno meso: najbolji su izvori cinka.
Šargarepa i batat: puni su beta-karotena, odnosno vitamina A.
Različiti biljni pigmenti, kao što su karoteni poput luteina, zeaksantina i likopena, kao i flavonoidi koji se nalaze u bobičastom voću, citrusima i zelenom lisnatom povrću, pokazali su se još efikasnijim u zaštiti od katarakte i makularne degeneracije nego tradicionalni nutritivni antioksidansi, kao što su vitamin C, vitamin E i selen.
2. Birajte kvalitetne suplemente
Najbolja polazna tačka u strategiji suplementacije za podršku zdravlju očiju jeste izgradnja snažne nutritivne osnove uzimanjem kvalitetnog multivitamina koji obezbeđuje odgovarajuće nivoe nutritivnih antioksidanasa, kao što su vitamini C i E, cink, bakar i selen.
Ovi nutrijenti izuzetno su važni za zdravlje očiju. Iako su se čak i jednostavne mere, poput uzimanja kvalitetnog vitamina C ili cinka, pokazale korisnim za zdravlje očiju, kompletnija antioksidativna formula pruža još veću podršku.
Na primer, poznata studija pod nazivom The Age-Related Eye Disease Study (AREDS) potvrdila je da kombinacija nutrijenata verovatno daje bolje rezultate nego bilo koji pojedinačni nutrijent. Konkretne dnevne količine antioksidanasa i cinka koje su istraživači koristili u studiji bile su sledeće:
500 mg vitamina C
400 IJ vitamina E
15 mg beta-karotena, što se često navodi kao ekvivalent 25.000 IJ vitamina A
80 mg cinka
2 mg bakra
U studiji The Age-Related Eye Disease Study 2 istraživači su otkrili da su učesnici koji su beta-karoten zamenili sa 10 mg luteina i 2 mg zeaksantina postigli još bolje rezultate.
Lutein i zeaksantin
Žuti karotenoidni pigmenti, lutein i zeaksantin, od presudnog su značaja za zdravlje makule. Centralni deo makule odgovoran za precizan vid jeste žuta zona koja se naziva fovea. Žuta je zbog visoke koncentracije luteina i zeaksantina. Funkcija ovih žutih karotenoida jeste da spreče oksidativno oštećenje makule. Oni takođe doprinose zaštiti očnog sočiva.
Nizak nivo luteina i zeaksantina u makuli predstavlja važan faktor rizika za starosnu degeneraciju makule. Pored toga, istraživanja pokazuju da suplementacija luteinom i zeaksantinom u ishrani doprinosi zaštiti od oštećenja makule. Ovi karotenoidi mogu poboljšati funkciju vida.
3. Usvojite pravilo 20-20-20
Štetni efekti dugotrajnog gledanja u ekran računara ili pametnog telefona postali su toliko česti da danas postoje i posebni izrazi za njih, kao što su sindrom kompjuterskog vida, digitalni zamor vida ili zamor očiju. Simptomi mogu uključivati suvoću, peckanje, suzenje i iritaciju očiju, kao i glavobolju, zamućen vid i osetljivost na svetlost.
Smanjenje vremena provedenog pred ekranom jedna je od najvažnijih mera za očuvanje preciznog vida. Evo nekoliko saveta:
Pridržavajte se pravila 20-20-20. Na svakih 20 minuta skrenite pogled sa ekrana i usmerite ga ka predmetu udaljenom najmanje 20 stopa, odnosno oko 6 metara, tokom 20 sekundi. Ako imate simptome digitalnog zamora vida, možda će biti potrebno da pravite još češće pauze dok gledate u ekran.
4. Redovne kontrole
Mnogi ljudi misle da pregledi vida služe samo za proveru da li se promenila dioptrija na naočarima, ali kompletan pregled očiju sa širenjem zenica jedna je od najvažnijih mera koje možete preduzeti za svoje dugoročno zdravlje. To je jedini način da se ozbiljne bolesti koje ugrožavaju vid otkriju u najranijim fazama, kada se najlakše leče.
Za razliku od jednostavnog pregleda vida, kompletan pregled podrazumeva širenje zenica. To omogućava oftalmologu jasan i neometan pogled na zadnji deo oka, uključujući mrežnjaču, očni živac i krvne sudove. Ovaj pregled je neophodan za uočavanje ranih znakova „tihih“ bolesti koje često ne daju nikakve simptome sve dok ne dođe do trajnog gubitka vida. Ove tihe bolesti uključuju: glaukom, dijabetičku retinopatiju i starosnu makularnu degeneraciju.
5. Nosite sunčane naočare
Vremenom, izlaganje potencijalno štetnim ultraljubičastim (UV) zracima sunca može dovesti do oksidativnog oštećenja i ubrzanog starenja očnog sočiva i makule. Zato je jedan od najjednostavnijih načina da zaštitite oči od nastanka katarakte i makularne degeneracije nošenje naočara za sunce kada izlazite napolje. One mogu ne samo da filtriraju štetne UV zrake sunca, već i da zaštite oči od isušujućeg dejstva vetra.
6. Vežbajte svakodnevno
Redovno vežbanje podržava zdravlje očiju i posebno je korisno za održavanje normalnog intraokularnog pritiska, odnosno pritiska tečnosti unutar oka. Čak i umerena aerobna aktivnost, kao što je brzo hodanje od 40 minuta svaki drugi dan, može pomoći osobama sa glaukomom da smanje intraokularni pritisak. Joga, vežbe opuštanja i dijafragmalno disanje takođe mogu smanjiti intraokularni pritisak.
Foto: DawnDamico / iStock / Getty Images Plus
