06.07.2026
Stres ne izaziva samo fizičku nelagodnost, već može direktno uticati na zdravlje kroz autonomne i neuroendokrine reakcije organizma. Ove promene mogu ometati radne obaveze, društveni život i svakodnevne aktivnosti.
Promene životnih navika svakako su korisne u borbi protiv stresa, ali nisu jedini način za ublažavanje njegovih posledica.
Najbolji suplementi protiv stresa
U nastavku predstavljamo pet suplemenata za ublažavanje stresa, čiju efikasnost potvrđuju naučna istraživanja i koji mogu pomoći u kontroli osećaja anksioznosti i unapređenju opšteg blagostanja.
1. Ašvaganda
Ova zvezda ajurvedske medicine vekovima je poznata po svojoj sposobnosti da jača um i telo u periodima stresa. Ajurvedski lekari posebno preporučuju ašvagandu kao sredstvo koje pomaže u ublažavanju posledica napetosti, istovremeno podržavajući mentalnu i fizičku vitalnost.
Savremena nauka potvrdila je da ovaj cenjeni adaptogen sadrži alkaloidna jedinjenja poznata kao vitanolidi, koja imaju širok spektar pozitivnih efekata na organizam.
Posebno se izdvajaju pomoć u borbi protiv umora i regulacija nivoa kortizola, hormona koji je deo reakcije organizma „bori se ili beži“ i koji se pojačano luči tokom stresa.
Neka istraživanja pokazuju da su najefikasnije doze između 300 i 600 mg dnevno, mada su koristi primećene i pri unosu od svega 120 mg ekstrakta ašvagande dnevno.
2. Magnezijum
Magnezijum je esencijalni mineral koji učestvuje u stotinama vitalnih funkcija organizma i nervnog sistema. Ipak, podaci pokazuju da veliki broj ljudi ne unosi dovoljne količine ovog minerala putem ishrane.
Naučni dokazi ukazuju da magnezijum može pomoći u smanjenju stresa i osećaja anksioznosti tako što reguliše neurotransmitere, uključujući: glutamat, GABA (gama-aminobuterna kiselina) i hormone stresa poput kortizola.
Magnezijum se vezuje za određene receptore u mozgu koji podstiču stanje smirenosti, a istovremeno doprinosi kvalitetnijem snu.
Preporučeni dnevni unos iznosi 400–420 mg za odrasle muškarce i 310–320 mg za odrasle žene. Tokom trudnoće i dojenja potrebe su veće. Individualne preporuke zavise od ishrane i zdravstvenog stanja.
3. Rodiola
Rodiola je još jedan poznati adaptogen koji pomaže organizmu da se lakše nosi sa svakodnevnim mentalnim i fizičkim stresom. Njena glavna prednost je sposobnost da: doprinese ravnoteži hormona stresa, podrži nivo važnih moždanih neurotransmitera odgovornih za regulaciju raspoloženja.
Pokazano je da suplementacija rodiolom može povećati nivo energije. Ovaj efekat povezuje se sa njenom sposobnošću da poveća nivo adenozin-trifosfata (ATP) i kreatin-fosfata (CP), molekula koje ćelijama obezbeđuju energiju potrebnu za svakodnevne aktivnosti.
Preporučene doze uglavnom se kreću između 200 i 600 mg dnevno, iako su istraživane i veće i manje količine sa različitim rezultatima.
4. L-teanin
L-teanin je aminokiselina koja se nalazi u zelenom čaju. i poznato je da povećava nivo GABA-e, dopamina i serotonina. Zahvaljujući tome, podstiče opuštanje bez izazivanja pospanosti.
Istraživanja su pokazala i da L-teanin povećava aktivnost alfa-talasa u mozgu, koji se povezuju sa stanjem smirene budnosti. Zato je posebno koristan za osobe koje žele da smanje stres, a da pritom ostanu fokusirane i produktivne.
Većina zdravih odraslih osoba može bezbedno uzimati između 200 i 500 mg dnevno. Veće doze se uglavnom ne preporučuju.
5. Vitamini B kompleksa
Vitamini B kompleksa često se nazivaju „antistres vitaminima“, i to sa dobrim razlogom. Tokom perioda pojačanog stresa organizam ima veću potrebu za ovim vitaminima, jer oni igraju ključnu ulogu u proizvodnji energije, radu mozga i funkcionisanju centralnog nervnog sistema.
Studije pokazuju da je veći unos vitamina B povezan s nižim nivoom stresa i boljim opštim mentalnim blagostanjem. Pošto su vitamini B kompleksa rastvorljivi u vodi, organizam ih ne skladišti u većim količinama. Zato ih je neophodno unositi svakodnevno.
Pre nego što se odlučite za suplement, dobro proučite njegove aktivne sastojke i procenite da li odgovaraju vašim potrebama. Preporučljivo je uvoditi ih jedan po jedan kako biste mogli da procenite njihov pojedinačni uticaj na nivo stresa i opšte stanje organizma.
Foto: rezkrr / iStock / Getty Images Plus
