22.11.2024
Stefan Unić, student-inovator iz Trstenika i najmlađi odbornik lokalnog parlamenta, suočio se sa varirajućim vrednostima šećera u krvi i iz korena promenio svoje navike
Stefan Unić, student treće godine Visoke tehničke mašinske škole iz Trstenika, postao je poznat u svetu nauke otkrivajući uređaje koji imaju primenu u svakodnevnom životu. Pored toga, on je najmlađi odbornik lokalnog parlamenta. Iako veoma mlad, suočio se i sa problemom varirajućeg šećera u krvi. Tokom dužeg perioda, kako kaže, beležio je različite rezultate.
– Zapravo, ja imam šećer na granici, tako da mi nije dijagnostikovan dijabetes i ne koristim još uvek ništa od terapije, ali ga kontrolišem svakog meseca i radim profil. Uz konsultacije sa lekarom opšte prakse, koji je vrsni stručnjak, vodim računa o zdravlju, bavim se sportom i maksimalno sam smanjio unos šećera u organizam. Važno je što nisam tvrdoglav već imam karakter da, kada mi kažu: ‘Stefane, to ne može’, prihvatim savet i znam da određenu namirnicu ne smem da jedem. Sa dvadeset i tri godine upozoren sam da vodim računa o ishrani i od tada se maksimalno čuvam.
Kako ste se do tada hranili i kakve ste promene uneli u ishranu posle otkrivanja bolesti?
– Najviše sam voleo da jedem pite, prženice, makarone i krompiriće. Mnogo sam voleo grickalice, manje slatkiše. Kada me je doktor upozorio na dijabetes, maksimalno sam promenio životne navike i svoju ishranu. U meni sam uneo puno orašastih plodova, poput badema, lešnika, indijskog oraha, pistaća, uneo sam kakao, puno voća, povrća, sušenih zdravih čipseva i čajeva. Otkada sam na ovakvom režimu ishrane, a to je oko pola godine, moj organizam se potpuno preporodio i nemam toliko problema sa nadutošću i nervoznim crevima kao pre. Otkrio sam da mi ovakav tip ishrane prija, samo mi je krivo što nisam pre počeo. Pijem mnogo vode, s obzirom da se bavim i plivanjem.
Mladi ste, da li ste često bili u iskušenju da prekršite pravila?
– Ne, ja sam uvek pazio šta jedem, ne toliko kao sada, ali slatkiše nikada nisam voleo. Cigarete me nikada nisu privlačile, a što se tiče grickalica, tu sam uvek dolazio u iskušenje da pravilo prekršim. Mada, otvoren da budem, grickalice nisu baš toliko opasne kao slatkiši, mada su i one pune trans-masti, soli i još mnogo toga što je za naš organizam štetno.
Koja su Vam danas omiljena jela?
– Ima ih mnogo. Obroci su mi veoma kreativni, puni boja na tanjiru i veoma zdravi. Od kuvanih jela, jedem uglavnom bareno povrće, neke lagane čorbice i domaći pasulj bez mesa sa puno povrća koji moja porodica i ja obožavamo. Obično doručak spremam sam – uvek bude neki smuti sa puno voća. Kada dođem sa Fakulteta, obavezno pojedem kuvano jelo koje spremi moja majka, a za večeru uzmem neki zdrav sirov kolač sa puno različitih namirnica. Za užinu, koju imam dva puta dnevno, obično pojedem neku voćku ili neki lagani smuti koji sam napravim.
Da li pijete neke čajeve i druge lekovite napitke?
– Da, obožavam da pijem čajeve. Obično ih i naručujem kada sam u restoranima u inostranstvu. Volim i ujutru i uveče da pijem čajeve. Dan započnem sa šoljom toplog čaja od nane, a završavam ga sa šoljom čaja od kamilice. Volim da pijem čaj od lipe, zove i hibiskusa, uglavnom preko dana. Od drugih lekovitih napitaka pio sam mnogo toga, uglavnom ono što mi je baka pravila, jer ona živi na Pešterskoj visoravni. To su bili neki lekoviti napici od raznih biljaka za imunitet. U detinjstvu sam imao problema sa imunitetom, stalno su me napadali virusi. Ti napici su mi mnogo pomogli i sada više nemam taj problem.
Šta gajite u svojoj bašti? Da li nekad jedete i sirovo povrće?
– Moja bašta je predivna. Živim na selu u podnožju Kopaonika, Jastrebca, Gledićkih planina i Željina. Moje selo se zove Stopanja i nalazi se u srcu centralne Srbije. Imam svoju baštu u kojoj gajim luk, krompir, paradajz, papriku i mnogo toga zdravog, bez prskanja štetnim hemikalijama, već gajenih kao nekada, tradicionalno. Svoje slobodno vreme provodim u bašti, kopajući, zalivajući i vezivajući krastavce, paradajz i papriku. Sve te namirnice iz moje bašte koristimo isključivo za svoje potrebe, s obzirom da smo velika porodica. Nisam vegan i sirovnjak, ali sirovu hranu obožavam. Posle sirovog obroka, stomak mi je prazan, creva su prazna, a krv puna energije. Uglavnom pred plivanje i uveče jedem sirovu hranu.
Da li ste primetili da Vam neka namirnica posebno prija?
– Posebno mi prija urma. Ona ima nizak glikemijski indeks. Volim i jabuke, banane, kivi i breskve. Ne mogu da jedem avokado (iako znam da je veoma zdrav i bogat vitaminima) i grejpfrut. Te dve namirnice ne prijaju mom stomaku, a voleo bih da mogu da ih jedem. Omiljena namirnica mi je kakao, pun je gvožđa i odličan je za organizam. Izaziva lučenje serotonina, dopamina, endorfina u mozgu i popravlja krvnu sliku. Aroniju često pijem, uglavnom kupovnu, jer svoju nemam.
Vodite zdrav život, bavite se sportom. Koliko je to važno za održavanje normalnih vrednosti šećera?
– Baviti se sportom nije luksuz, već potreba za zdrav i dugovečan život. Pravilnom ishranom, bavljenjem sportom i smanjenjem stresa na minimum, šećer u organizmu može da se drži pod kontrolom. Kod mene je to malo teže, ja sam javno lice i stres je svakodnevno prisutan. Naučio sam da i to prevaziđem, zato sam sve sveo na minimum. Već nekoliko godina ne dajem izjave za medije, ne gostujem po televizijama, ne dajem intervjue, čuvam svoju privatnost. Sada sam napravio izuzetak, jer je veoma važno da i drugi koji imaju neki zdravstveni problem povedu računa o svojoj ishrani i o sebi. I javne ličnosti imaju neki zdravstveni problem – kod mene su to tegobe sa šećerom i zato želim mladima koji imaju slične probleme da pokažem da nisu sami.
Imate li neki savet za one koje muči isti problem?
– Nisam neko ko voli da deli savete, ali bih svima poručio da se čuvaju, redovno odlaze na kontrole i povedu računa o svojoj ishrani. Mlad čovek koji je pun energije i elana misli da mu niko ne može ništa, ne reaguje na simptome i kasnije nastanu veliki problemi. Imam brata od tetke koji živi sa dijabetesom već petnaest godina, ali tek sada ozbiljno vodi računa. Zato je važna poruka mladima da povedu računa o sebi i da paze na sebe.
