22.11.2024
Ivan Krstić Krcko iz Leskovca uspeo je, uz hemoterapiju i promenu ishrane, da se potpuno oporavi od teške dijagnoze
Kada sam se javio lekaru zbog bolova u grlu, nisam ni sanjao šta će mi se sve desiti sa životom – započinje svoju priču Ivan Krstić Krcko iz Leskovca, koji je oduvek bio neko ko će vas nasmejati i kad vam dan nije baš po volji.
Taj njegov optimizam, ali i podrška prijatelja koju je dobijao tokom lečenja, pomogli su mu da postane heroj. Heroj koji je pobedio limfom.
– Tog leta radio sam u Novom Sadu. Jednog popodneva javio se nepodnošljiv bol. Otišao sam u Urgentni centar KCV, na ORL kliniku. Lekar je konstatovao upalu i prepisao lekove. Mesec dana kasnije javili su se isti simptomi sa još jačim bolom. Iznad krajnika pojavio se otvor. Opet kod lekara i ponovo ista terapija. Ali bol nije prestajao. Nekoliko dana kasnije vratio sam se kući i ponovo otišao u bolnicu.
– Doktor me je samo pogledao i odmah dao uput za KC Niš. Primio me je profesor Dušan Milisavljević, prepisao terapiju i vratio kući da primim terapiju. Nakon sedam dana uradio sam detaljne analize. Lekarski tim sa profesorom Miškom Živićem uradio je biopsiju i uzorci su poslati u Centar za patologiju u Nišu. Tri dana neizvesnosti i čekanja bila su kao večnost. Profesor Radmilo Janković mi je saopštio to da ipak imam ono na šta su sumnjali – limfom. Svet oko mene se rušio. Nisam znao gde sam. Posle kratkotrajnog šoka, kada sam se pribrao, shvatio sam da imam dve mogućnosti. Da prihvatim borbu, ili da odustanem. Ova druga nije dolazila u obzir.
Nije ni znao, kaže, šta ga čeka. Za utehu je bilo da je limfom izlečiv i da nije planocelularni. To je bila nada. Za jedan deo rezultata moralo je da se ide u Beograd. Upućen je na Institut za onkologiju.
– Sjajni ljudi iz Instituta ulivali su mi nadu. Borba je počela 19. decembra 2014. godine, kada sam primio prvu terapiju. Bolovi su nestali, ali još uvek nisam znao šta će biti. Nada me nije napuštala. Lekari su davali sve od sebe. I krenulo je. Sve više sam bio optimista da ćemo uspeti – ističe gospodin Krstić.
Krajem juna 2015. urađen je skener na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Opet velika neizvesnost.
– Nekoliko dana kasnije stigli su rezultati. Savršeni. Pobednički. Tumora više nije bilo. Sjajno. Čovek se rodi. Sreći nigde kraja – seća se naš sagovornik.
Ishranu je Krstić sve vreme lečenja morao da smanjuje.
– Jedete i ono što vam se ne sviđa. Znači, sveže povrće i voće. Od povrća, jeo sam mnogo cvekle da bi sačuvao krvnu sliku. Mnogo zelene salate, sve što ima vitamina C, proteine. Celer, cveklu i boraniju jeo sam u takvim količinama da ih sada izbegavam kad god mogu. Vitamini su važni jer vam hemioterapija uništava krvnu sliku. Što više se unosi voće koje je bogato vitaminima. Svako voće. Bez izuzetka. Spanać je neizostavan, kao i kopriva koja je prepuna vitamina. Osim prirodnih nosilaca vitamina morate da uzimate i vitamine u tabletama. Meso obavezno. Bareno. Crveno meso i piletina. Jednostavno nemojte birati hranu već jedite sve što volite, jer tako jačate organizam i dižete imunitet. Šargarepa je meni bila neizostavna u gotovo svakom jelu. Sok od aronije mi je i dan-danas svakodnevna porcija vitamina – priča gospodin Krstić i zaključuje:
– Shvatio sam da je važno da svaki dan brinem o imunitetu, jer sam svestan da smo mi, koji smo preživeli tešku dijagnozu, samo zalečeni, ne sasvim izlečeni.
Zato se i danas trudim da jedem organsko povrće i voće, naročito u prolećnom periodu, kada je imunitet više ugrožen, da nadoknadim kalcijum i magnezijum. Umeren sam u svemu i za sada nemam nikakvih tegoba.
