20.12.2024
Espreso sadrži organska jedinjenja diterpene, koji kod nekih osoba mogu negativno uticati na rad srca
Espreso sadrži organska jedinjenja diterpene, koji kod nekih osoba mogu negativno uticati na rad srca. Jedna šoljica nefiltrirane kafe sadrži trideset puta više diterpena od iste količine filtrirane kafeEspreso je vrsta kafe koja ima veću koncentraciju rastvorljivih čvrstih materija u odnosu na druge kafe. Pravi se pod velikim vodenim pritiskom i uglavnom je gušća od drugih vrsta kafe. Espreso je kafa sa visokim sadržajem kofeina na koji svako drugačije reaguje. Spada u „teže“ kafe, pa može kod nekih osoba izazvati jake stomačne probleme, ubrzan rad srca, nesanicu…
Srce
Nefiltrirana kafa poput espresa može imati negativan uticaj na zdravlje srca. Studija iz aprila 2020, objavljena u Evropskom časopisu za preventivnu kardiologiju ( European Journal of Preventive Cardiology), navodi da je ispijanje nefiltrirane kafe povezano sa faktorima rizika kada su u pitanju bolesti kardiovaskularnog sistema. Studije su pokazale da kafa, poput espresa, može povećati vrednosti LDL, „lošeg” holesterola.
Ova kafa sadrži organska jedinjenja diterpene, koji kod nekih osoba mogu negativno uticati na rad srca. Jedna šoljica nefiltrirane kafe sadrži trideset puta više diterpena od iste količine filtrirane, navodi Harvard Health Publishing. Više vrednosti holesterola dovode se u vezu sa srčanim i moždanim udarom. Kofein deluje kao stimulans i nekada može podići krvni pritisak i izazvati nervozu, lupanje srca i nesanicu.
Stomak
Za većinu odraslih osoba bezbedne količine kofeina su do 400 mg dnevno, ili oko četiri šoljice kafe. Espreso sadrži ipak veće količine kofeina, 63 mg kofeina u unci (28,35 g), a obična kafa 12-16 mg. LJubitelji espresa mogu da uživaju u omiljenoj kafi, ali ne u velikim količinama, kako ne bi skočio krvni pritisak.
U slučaju da posle ispijanja kafe osećate nelagodnost u stomaku, kriv je visok sadržaj kofeina. Visoko koncentrisana količina kofeina, na primer u jednoj šoljici espresa, može izazvati probleme sa gastrointestinalnim traktom i pogoršati simptome gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) ili simptome sindroma nervoznih creva.
Lekari naglašavaju da kofein povećava lučenje želudačne kiseline i tako pogoršava simptome GERB-a. Espreso sadrži veće količine kofeina od obične kafe, ali i obična kafa može da izazove nelagodnosti, posebno ako se pije u velikim šoljama nekoliko puta dnevno.
Mozak
Espreso ima i prednosti jer može, kako se veruje, poboljšati kognitivne sposobnosti. Često se pojedine osobe posle jedne šoljice ove kafe osećaju budne i imaju veći stepen pažnje, pa im je i lakše da budu koncentrisane.
Kofein stimuliše nervni sistem, smatra se da utiče na bolje pamćenje. Studija objavljenja u časopisu u Nature Neuroscience 2014. naglašava da kofein može uticati na konsolidaciju pamćenja ili proces kojim mozak stvara dugoročna sećanja. Kofein utiče i na osećaj snage i energije, može biti stimulans pre neke fizičke aktivnosti. Radovi objavljeni pre nekoliko godina u časopisu British Journal of Sports Medicine naglašavaju da kofein pomaže organizmu tako što ga jača i čini spremnim da podnese fizički napor.
Kako se pije?
Ljudi u Parizu mogu satima da sede u kafiću i ispijaju jedan espreso, u nekim drugim kulturama espreso se često pije „s nogu” i „na brzinu”. Savet je da espreso pijete polako i u malim gutljajima. Espreso se često pravi sa dodacima u obliku šećera i kremova, koji se ne preporučuju u velikim količinama.
Svako različito reaguje na kofein, pa su neke osobe više osetljive. Bitna je i ukupna telesna masa, brzina metabolizma. Stručnjaci naglašavaju da neko može bez problema da toleriše oko 400 mg kofeina dnevno, dok druga osoba može imati neprijatne simptome posle 200 mg kofeina.