25.11.2024
Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija. Kada se radi o infekcijanam oni mogu da leče upalu grla, ali ne i običnu prehladu, curenje iz nosa i grip.
Antimikrobna rezistencija (AMR) je jedna od najvećih globalnih pretnji po zdravlje. Stručnjaci širom sveta su primetili alarmantan porast njegove prevalencije. Uobičajeni antibiotici koje pacijent konzumira imaju glavnu ulogu u povećanju AMR-a. Hajde da razumemo pet stvari koje treba da znate pre nego što uzmete antibiotik.
Antibiotici nisu neophodni za svaku bolest
Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija. Međutim, primećeno je da se antibiotici koriste za obične prehlade i druge infekcije poput stomačne infekcije i gripa. Među infekcijama, antibiotici mogu da leče upalu grla, ali ne i običnu prehladu, curenje iz nosa i grip.
Sledeći put kada patite od infekcije, važno je da posetite svog lekara da biste postavili dijagnozu i dobili pravi tretman za nju i da pratite uputstva koja vam je predložio.
Da li su antibiotici bezbedni?
Konzumiranje antibiotika kada nisu potrebni može izazvati neželjene efekte, stoga je važno da se konsultujete sa svojim lekarom pre uzimanja bilo kakvih antibiotika. Antibiotici mogu izazvati neke nuspojave koje uključuju dijareju, povraćanje, vrtoglavicu, osip na koži, pa čak i groznicu.
Prekomerna konzumacija antibiotika može izazvati ozbiljne neželjene efektena zdravlje bubrega i komplikovane infekcije. Zbog toga je veoma važno da se konsultujete sa lekarom pre uzimanja bilo kakvih antibiotika.
Prekidanje terapije
Jedna od najčešćih grešaka pacijenata je prestanak uzimanja lekova na pola puta, ako vide da se simptomi povlače i ne završavaju propisani tretman. Takođe, primećeno je da pacijenti štede preostale tablete i odlučuju se za samolečenje u slučaju da se slični simptomi jave u porodici.
Pacijenti kojima je prepisan lek nikada ne smeju da prekinu terapiju antibiotikom na pola puta i na svoju ruku, već treba da se pridržavaju saveta lekara. Trajanje antibiotske terapije zavisi od mesta infekcije, težine infekcije, izvršene kontrole izvora, izbora antibiotika sa penetracijom na mesto infekcije i odgovora na terapiju.
Antimikrobna rezistencija
Antibiotici i antimikrobna rezistencija (AMR) ukazuju na to da mikrobi (bakterije, gljivice, virusi, paraziti) razvijaju otpornost na lekove (antimikrobne lekove) i da ih ne ubijaju efikasno lekovi kojima su ranije bili osetljivi.
Ovo ukazuje da mikrobi preživljavaju izloženost antibiotskom leku, što dovodi do neuspeha lečenja, upotrebe intravenskih antimikrobnih sredstava širokog spektra i rezultira dužim trajanjem lečenja.
Populacija otpornih bakterija se povećava
Naše telo je puno mikroorganizama. Kada su ove bakterije izložene antibioticima – pojedine vrste bakterija može steći otpornost kroz različite mehanizme. Pod kontinuiranim izlaganjem antibioticima – rezistentne bakterije postaju dominantna populacija i kasnije se šire u organizmu. To će stvoriti poteškoće za lečenje komplikovanih infekcija.
Ove rezistentne bakterije mogu se preneti sa jednog pacijenta na drugog u bolnici, kao i u zajednici, čineći mogućnosti lečenja ograničenim i teškim čak i za uobičajene infekcije kao što su infekcije urina, dijareja ili infekcije grla.
Efikasnost uobičajenih antibiotika koje konzumirate je zabrinutost zdravstvenih stručnjaka, pošto su bakterije/gljivice i patogeni razvili otpornost na lekove protiv ovih antibiotika.
Kako sprečiti antimikrobnu rezistenciju?
Prevencija AMR-a zahteva holističke i strateški koordinisane napore različitih zainteresovanih strana:
- Za slične simptome u porodici, nikada se ne treba samolečiti i uvek treba konsultovati svog lekara za pravi tretman.
- Važno je dijagnostikovati infekciju ili bolest – laboratorijski testovi moraju biti dostupni, pouzdani, brzi i isplativi.
- Uvek uzimajte antibiotik kako je propisano.
- Izbegavajte deljenje antibiotika sa drugim osobama.
- Nikada ne preskačite doze.
- Nikada ne čuvajte antibiotike za buduću upotrebu kada se terapija završi.
Tijana87 / gettyimages.com
