Ukoliko vam se stalno spava tokom dana ovo su neki od glavnih krivaca

Ukoliko vam se stalno spava, to u velikoj meri ometa svakodnevne aktivnosti, ometa rad ili učenje, ponekad čak predstavlja opasnost za vas i druge – ako, na primer, vozite.

Ujutro se probudiš – želite da spavate, dođete na posao – želite da spavate. I ne samo tada nego i kada jedete, posle dugog sastanka. Stalno vam se spava. Jedino vreme kada vam se ne spava je uveče – kada treba da odete u krevet.

Šta da radite ako vam se stalno spava?

Dnevna pospanost je često povezana sa uzimanjem određenih vrsta lekova ili sa upotrebom kofeina ili nikotina. Stalna želja za spavanjem u velikoj meri ometa svakodnevne aktivnosti, ometa rad ili učenje, ponekad čak predstavlja opasnost za vas i druge – ako, na primer, vozite. Kao i uvek, da biste izabrali metode lečenja, morate pronaći razloge zašto stalno želite da spavate.

Koji su uzroci dnevne pospanosti?

Jedan od razloga može biti poremećaj centralnog nervnog sistema. Postoji čak i takva bolest, hipersomnija ili povećana pospanost, što je, međutim, prilično retko. Sve u svemu, oko pet procenata slučajeva dnevne pospanosti može se pripisati hipersomniji. Pacijenti sa hipersomnijom dobro spavaju noću, ali ujutru žele da spavaju, ali moraju da se probude i to im teško polazi za rukom.

Drugi razlog zašto se osećate pospano sve vreme može biti narkolepsija, hronična neurološka bolest uzrokovana nemogućnošću mozga da reguliše cikluse spavanja. Tokom dana, narkoleptičari doživljavaju iznenadne napade pospanosti, koji su praćeni smanjenjem mišićnog tonusa, a ponekad čak i halucinacijama.

Poremećaj cirkadijalnog ritma

Razlog može da bude i poremećaj cirkadijalnog ritma. To je „prirodni sat“ po kome funkcioniše telo. U skladu sa njim u telu se dešavaju sve fizičke, mentalne i bihevioralne promene.

Ovim ritmovima upravljaju nervne ćelije koje se nalaze u oblasti mozga koja se zove suprahijazmatsko jezgro. I unutrašnji faktori, kao što je oslobađanje hormona, i spoljni faktori, kao što je promena dana i noći, pomažu u regulisanju cirkadijalnog ritma.

Stalna želja za spavanjem u velikoj meri ometa svakodnevne aktivnosti

Razlog zašto stalno želimo da spavamo može biti taj što su ovi ritmovi poremećeni. To se najčešće dešava onima koji provode značajno vreme na putovanjima ili onima čiji posao podrazumeva stalne promene u dnevnoj rutini, kao što su radnici sa složenim rasporedom gde se noćne smene smenjuju sa dnevnim.

Apneja

Još jedan razlog dnevne pospanosti je apneja u snu. Ovo je naziv za privremeni prestanak disanja tokom sna. Ova zaustavljanja mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta i mogu se desiti do trideset puta na sat. Takve pauze remete ciklus spavanja, zbog čega osoba može normalno da spava i da se oseća umorno naredni dan.

Nedostatak sna

I naravno, najjednostavniji razlog zašto želimo da spavamo je nedostatak sna. Nesanica može biti uzrokovana raznim faktorima, uključujući stres, anksioznost, depresiju, uzimanje različitih lekova, neoptimalni raspored obroka i loše upravljanje snom uopšte. Otprilike svaki treći od nas je doživeo nesanicu bar jednom u životu.

Da li znate zašto vam se stalno spava posle jela?

Kada ujutru popijete šoljicu kafe i čini se da ste dugo puni energije. Međutim, nakon obilnog ručka, počinjete da se osećate pospano i teško vam je da se koncentrišete na jednu stvar. Naravno, kada poželite da spavate posle jela, posao se pretvara u mučenje.

Ovaj fenomen se ponekad u šali naziva „koma za hranu“. Razlog nije samo to što telo nema dovoljno energije da održava rutinske aktivnosti nakon što je potroši na varenje hrane. Naime, dnevna pospanost takođe ima veze sa hemijskim procesima koji se dešavaju u mozgu nakon obilnog obroka.

Kada se hranljive materije apsorbuju u crevima, to izaziva skok u nivou glukoze u krvi. Moždane ćelije koriste šećer kao izvor energije, pa kada je telo gladno, mozak proizvodi supstancu zvanu oreksin, koja vas drži budnim i pokreće u potrazi za hranom.

Međutim, kada se hrana svari i asimiluje, mozak se takođe „puni“, više mu nije potreban oreksin i prestaje da ga proizvodi. Ovo je drugi razlog zašto želimo da spavamo nakon jela.

Teško vam je da ujutru ustanete iz kreveta

Normalno je da se ujutro osećate pospano.  Šta treba da uradite? Prvo, trebalo bi da pokušate da zakažete dovoljno sna svake noći. Većini ljudi treba najmanje sedam sati normalnog, zdravog sna. Za neke je sve devet. Ova količina odmora svake noći obezbediće vam da ujutro budete spremni za novi radni dan. Najbolji način da organizujete svoj dan tako da uvek dovoljno spavate je da odete u krevet i probudite se u isto vreme.

Drugo, ako želite da spavate kada treba da se probudite, uradite kratke vežbe ujutru, koje se sastoje od jednostavnih pokreta. Jutarnji trčanje po kući ili odlazak u teretanu mnogima će izgledati kao preterano trošenje energije. A lagane jutarnje vežbe će izazvati oslobađanje endorfina, takozvanih „hormona sreće“, u mozak. Oni će nam pomoći da se osećamo energično, barem tokom prve polovine dana.

Yurii Yarema; Epiximages / gettyimages.com