14.11.2024
Ketoza je proces koji može nastati spontano ili biti izazvan, kao iz takozvane „ketogene dijete“. Čitajte dalje i saznajte koji su simptomi i kako da se izborite sa njima.
Ketoza se može javiti prirodno u telu, iz metaboličkih razloga, ili može biti izazvana određenom vrstom dijete. U ovom procesu, telo koristi sopstvenu masnoću ili masti iz hrane za proizvodnju energije.
Rečeno je da ovo donosi neke prednosti – na primer, kada je u pitanju gubitak težine ili kontrola težine. Međutim, postoje i neke neželjene posledice vezane za gastrointestinalne, metaboličke i koštane promene.
Ketogena ili keto dijeta, je upravo napravljena da bi se sagorele masti smanjenjem potrošnje ugljenih hidrata. Ovo se odnosi na šećere, brašno i krtole, između ostalog. Istovremeno se povećava potrošnja „dobrih“ masti. U takvoj ishrani unos ugljenih hidrata ne bi trebalo da predstavlja više od 10% ukupnih kalorija dnevno. To može povećati ketonska tela.
Šta je ketoza i kako se izboriti sa simptomima?
Ketoza se odnosi na stanje u kojem postoji abnormalno visok nivo ketona u telu. Ketoni su organska jedinjenja koja imaju karbonilnu grupu vezanu za atome ugljenika. Prema istraživanjima, u nedostatku ugljenih hidrata, masti se razgrađuju za energiju, proizvodeći ketonska tela u jetri. Najpoznatiji su 3-hidroksibutirat (3HB) i acetoacetat (AcAc). Oni se transportuju do tkiva kako bi omogućili telu da pravilno funkcioniše.
Mogući uzroci ketoze
Ketoza se javlja kada telo počne da koristi masti kao glavni izvor energije umesto ugljenih hidrata. Pogotovo kada ih nema u dovoljnim količinama. Postoji nekoliko mogućih objašnjenja ili uzroka, a to su:
- Aktivirani energetski metabolizam lipida tokom trudnoće i takođe u detinjstvu
- Dijeta u kojoj postoji nizak unos ugljenih hidrata (keto dijeta)
- Vežbanje ili intenzivna fizička aktivnost
- Nedostatak hormona rasta
- Produženi periodi posta
- Dijeta koja je veoma bogata mastima
- Metabolički poremećaji
- Dijabetes i hipoglikemija
- Alkoholna intoksikacija
Simptomi ketoze
Da li zbog dijete, metaboličkih, patoloških ili drugih razloga, usled ketoze dolazi do promena u funkcionisanju organizma koje se manifestuju kroz različite znakove. Glavni su sledeći:
- Slabost
- Glavobolje
- Gubitak apetita
- Loš zadah (halitoza)
- Stalni osećaj žeđi
- Povremena mučnina i povraćanje
- Povećana učestalost mokrenja
- Zatvor ili, obrnuto, dijareja
- Osećaj gorkog ili metalnog ukusa u ustima
Konkretno, loš zadah se oseća ili percipira tokom posta. Međutim, ovaj i drugi simptomi mogu nestati nakon nekoliko dana, kada se telo, na primer, prilagodi keto ishrani.
Da li je ketoza korisna?
Proces ketoze obezbeđuje dovoljno energije da telo funkcioniše, kako fizički tako i mentalno. Sada, kao rezultat posta ili dijete sa malo ugljenih hidrata, telo može početi da sagoreva uskladištene masti.
Ovo je dobra vest za ljude koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost. Iz tog razloga, postoje studije koje tvrde da ketogene dijete mogu poboljšati kardiovaskularno zdravlje smanjenjem procenta telesne masti.
Ketoza je povezana sa smanjenim rizikom od razvoja različitih vrsta raka, posebno smanjenjem veličine tumora, prema nekim studijama na ovu temu. U tom smislu, glukoza se smatra hranom za ćelije raka.
Utvrđeno je da ketogene dijete pružaju prednosti u prevenciji i lečenju dijabetesa tipa 2, poboljšavajući glikemijski profil, osetljivost na insulin i nivoe glikozilovanog hemoglobina u plazmi.
Zdravstvene posledice ketoze
Međutim, ketoza nosi i zdravstvene rizike. U tom pogledu, usled metaboličkog poremećaja, kada telo nije u stanju da izbaci ketonska tela, koncentracija ketonskih tela u krvi raste. Ovo može da dovede do sledećih pomrećaja:
Gastrointestinalni poremećaji: ovo uključuje zatvor, mučninu i povećanu incidencu gastroezofagealnog refluksa.
Metaboličke promene: ovo uključuje povećan holesterol u serumu, hipokalcemiju, hipomagnezemiju, nizak nivo karnitina, anemiju i nedostatke selena, bakra i drugih minerala.
Promene u kostima: ketoza može ometati metabolizam fosfokalcijuma i vitamina D, povećavajući rizik od razvoja osteopenije i preloma.
Druge promene: opisani su slučajevi bubrežne litijaze, pankreatitisa i vezikularne litijaze.
Budite veoma oprezni sa keto dijetom
Ketogena dijeta može biti veoma restriktivna, tako da će telo u nekom trenutku patiti, bilo tokom adaptacije ili ako se produži tokom vremena. Stoga se preporučuje da se ne produžava duže od 2 ili 3 meseca, čak i sa prekidima.
S druge strane, ketogena dijeta je kontraindikovana u određenim slučajevima. To uključuje osobe starije od 65 godina, trudnice ili dojilje, pacijente sa insuficijencijom jetre ili bubrega, kardiovaskularnim oboljenjima, istorijom moždanog udara ili kamenom u žuči.
Kako izbeći neželjene efekte u slučaju keto dijete?
Krajnji cilj praćenja keto dijete treba da bude da se osećate bolje i postanete zdraviji. Da biste to uradili, morate usvojiti principe alkalne dijete, koji pomažu u smanjenju upale, obnavljanju zaliha hranljivih materija i balansiranju pH nivoa vašeg tela. Koje vrste hrane alkaliziraju?
- Sveže povrće (posebno zeleno): lisnato povrće, avokado, pečurke, rotkvu, artičoke, travu lucerke, ječmenu travu, krastavac, kelj, pšeničnu travu, brokoli, origano, beli luk, đumbir, boranija, endivija, kupus, prokelj.
- Sirova hrana: Pokušajte da uključite neku sirovu hranu u svoju ishranu kako biste povećali unos enzima. Odličan način da to uradite je da probate sok od povrća ili samo lagano kuhanje povrća na pari.
- Jabukovo sirće.
- Alkalna voda, koja ima pH od 9 do 11. Protresite stvari dodavanjem malo limuna ili limete u vodu.
- Zeleni napici: Napravljeni od zelenog povrća i trave u prahu su puna hrane koja formira alkale i hlorofila.
- Ograničite ili odustanite od kofeina: Izbegavajte slatke napitke i smanjite unos alkohola (kao što je jedna čaša vina sa niskim sadržajem šećera dnevno ili manje).
- Izbegavajte da jedete hranu koja stvara upalu: Takođe pokušajte da ograničite „hranu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata“ koja je još uvek nezdrava i teško svarljiva. To uključuje: prerađeno meso poput narezaka (posebno svinjetine), viršle, suvo meso, slaninu, topljene sireve, rafinisana biljna ulja, prerađene putere od orašastih plodova i većinu flaširanih preliva za salatu.
SewcreamStudio / gettyimages.com
