26.06.2026
Ako sumnjate da neko ima toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć. Reč je o hitnom medicinskom stanju koje može vrlo brzo postati životno ugrožavajuće.
Šta je toplotni udar?
Toplotni udar nastaje kada se organizam toliko pregreje da prestane da funkcioniše prirodni mehanizam za regulaciju telesne temperature. Telo tada više nije u stanju da se hladi, temperatura naglo raste i dolazi do ozbiljnog pregrevanja organizma.
Reč je o hitnom stanju koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć. Važno je znati da se toplotni udar može dogoditi i u zatvorenom prostoru, a ne samo tokom boravka na suncu.
Simptomi toplotnog udara
Ako sumnjate da neko ima toplotni udar, obratite pažnju na sledeće simptome:
- telesna temperatura viša od 40 °C
- vrela, crvena i suva koža
- glavobolja, vrtoglavica i izražena malaksalost
- nemir i konfuzija
- naglo pogoršanje stanja svesti ili usporene reakcije
- ubrzan i snažan puls
Prva pomoć kod toplotnog udara
1. Premestite osobu na hladno mesto.
2. Skinite što više spoljne odeće kako bi telo lakše otpuštalo toplotu.
3. Odmah pozovite hitnu pomoć.
4. Rashladite organizam. Umotajte osobu u hladan, mokar čaršav i neprekidno ga polivajte hladnom vodom. Ako nemate čaršav, rashlađujte je lepezom ili sunđerom natopljenim hladnom vodom.
5. Nastavite sa hlađenjem sve do dolaska hitne pomoći ili dok telesna temperatura ne padne na oko 38 °C.
6. Kada se telesna temperatura vrati u normalu i osoba više nije vrela na dodir, prekinite hlađenje. Zamenite mokar čaršav suvim i pomozite joj da miruje i odmori se.
7. Ostanite uz osobu i pratite njeno stanje. Ako temperatura ponovo počne da raste, nastavite sa rashlađivanjem.
Toplotni udar ili toplotna iscrpljenost – u čemu je razlika?
Kod toplotnog udara dolazi do otkazivanja sistema za regulaciju telesne temperature. Telo više ne može da se hladi, pa je koža vrela, crvena i suva.
Kod toplotne iscrpljenosti organizam se i dalje bori da održi normalnu temperaturu, ali zbog gubitka tečnosti i soli to više ne uspeva dovoljno efikasno. Osoba je obično bleda, a koža hladna i znojava.
Ako niste sigurni o čemu se radi, premestite osobu na hladno mesto, omogućite joj odmor i odmah pozovite hitnu pomoć.
Šta može izazvati toplotni udar?
Toplotni udar najčešće nastaje zbog:
- dugotrajnog boravka u veoma toplom okruženju
- visoke telesne temperature usled bolesti
- pogoršanja toplotne iscrpljenosti
- upotrebe određenih psihoaktivnih supstanci, poput ekstazija
- prestanka znojenja, zbog čega telo više ne može prirodno da se hladi
Ko je u najvećem riziku?
Toplotni udar može pogoditi svakoga, ali su posebno ugroženi:
- deca i mladi
- starije osobe
- osobe sa hroničnim bolestima, naročito oboljenjima srca, pluća ili dijabetesom
- ljudi koji rade ili intenzivno vežbaju na visokim temperaturama
Koja je razlika između sunčanice i toplotnog udara?
Sunčanica ima iste ili vrlo slične simptome kao toplotni udar, ali nastaje usled dugotrajnog izlaganja direktnom sunčevom zračenju.
Toplotni udar, međutim, može nastati i bez izlaganja suncu – na primer, u pregrejanoj prostoriji bez dovoljno svežeg ili rashlađenog vazduha.
Foto: demaerre / iStock / Getty Images Plus
