POZNATI TRAVARI REGIONA: NAJLEKOVITIJA BILJKA NA NAŠEM PODRUČJU JE ZDRAVAC

Ramiza Idrizović, čuvena fitoterapeutkinja i vrsni poznavalac lekovitog bilja, otkriva koje trave su njoj i njenom mužu pomogle da žive u miru

U mojoj ruci je uvek bila biljka. U detinjstvu nije bilo lutki niti bilo koje igračke, nego sam uvek imala nešto iz prirode u ruci. Ako me je pčela ujela, ako sam se posekla, ogrebala, uvek bih uzela sporiš, iscedila i očistila ranu. Mala sam bila, možda sam imala sedam-osam godina – kaže Ramiza Idrizović, čuvena travarka iz Bijelog Polja.

U njenoj porodici jedino je otac poznavao lekovitost trava, ali on to svoje znanje nije pokušavao da iskoristi. Ramiza Idrizović kaže da ni ona možda ne bi, da pre gotovo tri decenije nije dobila dijagnozu multiple skleroze, teške neurodege­ne­ra­tivne bolesti i da nedugo potom njenom mužu nije otkriven zloćudan tumor na mozgu.

– Muž mi je bio motiv. Bolesti su mi bile motiv, ali to je ne­što što mi je bilo pre­do­dre­đeno. Biljku doživljavam kao čoveka. I volim je kao čoveka jer mi je život spasla. I meni i mužu. Donela nam je mir u kuću. Ja mislim da je ovo human posao kojim se bavim. Spasti nekom ži­vot, to je za mene najveće bo­gatstvo – priča poznata travarka.

Prošlo je tri decenije od Ramizine dijagnoze, ona i njen muž su živi i zdravi, zahva­lju­jući, kako kaže, lekovitoj biljnoj medicini. Dok pakuje biljke pazi da ih ne ošteti jer, kako kaže, prema biljkama se mora odnositi s poštovanjem tokom celog procesa obrade. Naglašava da se biljka bere samo dok je sunčano i da se nikada cela biljka ne čupa iz zemlje. Kaže da je svojom strukturom biljka slična čoveku:

– Biljke lisnatice – nana, na primer, i sve lisnate biljke – one imaju žlezde na listovima. U tim žlezdama je smeštena njihova lekovitost. To se ne sme kršiti. Znači, ne sme da se lomi, ne sme da se melje, sve ovo što se kupuje mleveno, nije dobro. Nego se u grančicama lomi, kad nam zatreba, po potrebi. Između tih zglobova, tih pazušnih jama njihovih – biljka sve to ima kao čovek – to se lomi kad proključa voda – kaže naša sagovornica.

Ramiza tvrdi da u prirodi ne postoji biljka koja nije lekovita:

– Ja poznajem tek sedam stotina četiri vrste. Koju god tra­vku da nađem, nije mi ne­po­znata. Čista zemlja i vazduh, to je veoma važno. Ne berem ništa što gleda u more, a biljke berem isključivo na najčistijim i često teško dostupnim mestima, što je prava misija.

Ova cenjena travarka priznaje da je njena biljka đumbir izvan­redan čistač organizma.

– Hrizanteme bi trebalo da mirišu bolesni od Parkinsonove bolesti – objašnjava ova travarka i dodaje: – Najlekovitija biljka na na­šem području je zdravac, crve­ni posebno. Zdravac se koristi u na­rodnoj medicini za smirivanje upale kože i sluzokože za­hva­ljujući visokom sadržaju tanina. Pomaže kod nesanice, umirujuće deluje na nervni sistem i smiruje nervozu srca, pomaže kod steriliteta. Kod hemioterapija pre­poručujem zdravac i krušinu jer ublažavaju propratne pojave. Antistres biljke su kantarion, valerijana, matičnjak. Žalfija deluje na gljivice i bakterije, de­bela koka je dobra protiv he­mo­roida i helikobakterije. Gujina trava je čistač jetre, imela i đum­bir su efikasni kod povišenog krvnog pritiska, zimzelen je blagotvoran kod kamena u žuči.

Ramiza često koristi gorku dinju koja izgledom podseća na kornišon.

– Svakog jutra, u sok od sve­žeg voća i povrća dodam ko­madić gorke dinje iz moje orga­nske bašte. Od nje pravim i si­rup; dobra je da podstakne rad pankresa i normalizaciju rada nadbubrežne žlezde. Pokazala je dobre rezultate i kod lečenja karcinoma pankreasa, koji je otkriven u ranoj fazi. Lišće gorke dinje takođe je lekovito, liči na lišće vinove loze i može da odagna anksioznost i loše misli.

Ova šaptačica bilja i narodna lekarka objavila je pet knjiga. U tim knjigama Ramiza svoja zna­nja i iskustva opisuje stručno, če­sto i kroz emotivne opise svoje ljubavi prema prirodi.

– Život mora da bude i poe­tičan, gde god da živite i čime god da se bavite – ističe naša sagovornica.

Sutra na sajtu Magičnog bilja pročitajte recepte Ramize Idrizović