21.11.2024
Ramiza Idrizović, čuvena fitoterapeutkinja i vrsni poznavalac lekovitog bilja, otkriva koje trave su njoj i njenom mužu pomogle da žive u miru
U mojoj ruci je uvek bila biljka. U detinjstvu nije bilo lutki niti bilo koje igračke, nego sam uvek imala nešto iz prirode u ruci. Ako me je pčela ujela, ako sam se posekla, ogrebala, uvek bih uzela sporiš, iscedila i očistila ranu. Mala sam bila, možda sam imala sedam-osam godina – kaže Ramiza Idrizović, čuvena travarka iz Bijelog Polja.
U njenoj porodici jedino je otac poznavao lekovitost trava, ali on to svoje znanje nije pokušavao da iskoristi. Ramiza Idrizović kaže da ni ona možda ne bi, da pre gotovo tri decenije nije dobila dijagnozu multiple skleroze, teške neurodegenerativne bolesti i da nedugo potom njenom mužu nije otkriven zloćudan tumor na mozgu.
– Muž mi je bio motiv. Bolesti su mi bile motiv, ali to je nešto što mi je bilo predodređeno. Biljku doživljavam kao čoveka. I volim je kao čoveka jer mi je život spasla. I meni i mužu. Donela nam je mir u kuću. Ja mislim da je ovo human posao kojim se bavim. Spasti nekom život, to je za mene najveće bogatstvo – priča poznata travarka.
Prošlo je tri decenije od Ramizine dijagnoze, ona i njen muž su živi i zdravi, zahvaljujući, kako kaže, lekovitoj biljnoj medicini. Dok pakuje biljke pazi da ih ne ošteti jer, kako kaže, prema biljkama se mora odnositi s poštovanjem tokom celog procesa obrade. Naglašava da se biljka bere samo dok je sunčano i da se nikada cela biljka ne čupa iz zemlje. Kaže da je svojom strukturom biljka slična čoveku:
– Biljke lisnatice – nana, na primer, i sve lisnate biljke – one imaju žlezde na listovima. U tim žlezdama je smeštena njihova lekovitost. To se ne sme kršiti. Znači, ne sme da se lomi, ne sme da se melje, sve ovo što se kupuje mleveno, nije dobro. Nego se u grančicama lomi, kad nam zatreba, po potrebi. Između tih zglobova, tih pazušnih jama njihovih – biljka sve to ima kao čovek – to se lomi kad proključa voda – kaže naša sagovornica.
Ramiza tvrdi da u prirodi ne postoji biljka koja nije lekovita:
– Ja poznajem tek sedam stotina četiri vrste. Koju god travku da nađem, nije mi nepoznata. Čista zemlja i vazduh, to je veoma važno. Ne berem ništa što gleda u more, a biljke berem isključivo na najčistijim i često teško dostupnim mestima, što je prava misija.
Ova cenjena travarka priznaje da je njena biljka đumbir izvanredan čistač organizma.
– Hrizanteme bi trebalo da mirišu bolesni od Parkinsonove bolesti – objašnjava ova travarka i dodaje: – Najlekovitija biljka na našem području je zdravac, crveni posebno. Zdravac se koristi u narodnoj medicini za smirivanje upale kože i sluzokože zahvaljujući visokom sadržaju tanina. Pomaže kod nesanice, umirujuće deluje na nervni sistem i smiruje nervozu srca, pomaže kod steriliteta. Kod hemioterapija preporučujem zdravac i krušinu jer ublažavaju propratne pojave. Antistres biljke su kantarion, valerijana, matičnjak. Žalfija deluje na gljivice i bakterije, debela koka je dobra protiv hemoroida i helikobakterije. Gujina trava je čistač jetre, imela i đumbir su efikasni kod povišenog krvnog pritiska, zimzelen je blagotvoran kod kamena u žuči.
Ramiza često koristi gorku dinju koja izgledom podseća na kornišon.
– Svakog jutra, u sok od svežeg voća i povrća dodam komadić gorke dinje iz moje organske bašte. Od nje pravim i sirup; dobra je da podstakne rad pankresa i normalizaciju rada nadbubrežne žlezde. Pokazala je dobre rezultate i kod lečenja karcinoma pankreasa, koji je otkriven u ranoj fazi. Lišće gorke dinje takođe je lekovito, liči na lišće vinove loze i može da odagna anksioznost i loše misli.
Ova šaptačica bilja i narodna lekarka objavila je pet knjiga. U tim knjigama Ramiza svoja znanja i iskustva opisuje stručno, često i kroz emotivne opise svoje ljubavi prema prirodi.
– Život mora da bude i poetičan, gde god da živite i čime god da se bavite – ističe naša sagovornica.
Sutra na sajtu Magičnog bilja pročitajte recepte Ramize Idrizović