Polidipsija: Zašto se javlja prekomerna žeđ iako pijete dovoljno vode?
Polidipsija je jedan od najčešćih simptoma povezanih sa dijabetesom i takođe je donekle rasprostranjena kod ljudi sa određenim problemima mentalnog zdravlja.
Kada je polidipsija u pitanju, prekomerna količina tečnosti koju pijete da biste utažili žeđ može dovesti do opasnih rizika i neželjenih efekata, tako da je identifikacija i lečenje osnovnog stanja ključno.
Šta je polidipsija (prekomerna žeđ)?
Polidipsija je medicinski termin koji se koristi da opiše osećaj preterane žeđi iako pijete puno vode u pokušaju da utažite žeđ. Ako imate polidipsiju, takođe možete otkriti da mokrite više nego što je normalno (poliurija) i da boja vašeg urina može biti čista.
Iako je žeđ prirodni način vašeg tela da ispravi neravnotežu tečnosti – kao što je znojenje na velikoj vrućini ili dehidracija usled bolesti – prekomerna žeđ može biti znak nekoliko zdravstvenih stanja. Postoje rizici povezani sa polidipsijom, tako da je prepoznavanje i lečenje osnovnog uzroka ključno.
Zašto se javlja polidipsija?
Na osnovu faktora kao što su vaša ishrana, fizička aktivnost i klima, možda će vam trebati više vode s vremena na vreme. Ali kada ste uvek preterano žedni i često osećate potrebu da pijete velike količine tečnosti zbog toga, žeđ može biti abnormalno. Postoji nekoliko uzroka polidipsije:
Primarna polidipsija
Javlja kada nema fizičkog stanja koje izaziva vašu preteranu žeđ. Postoje dva glavna tipa primarne polidipsije:
Psihogena polidipsija: Ljudi sa psihogenom polidipsijom imaju jaku potrebu da piju vodu iako za to ne postoji fiziološki razlog. Istraživačima nije jasno zašto se to tačno dešava, ali neki lekovi mogu pogoršati problem.
Dipsogena polidipsija: Koja se naziva i obavezno pijenje vode, može biti povezana sa disfunkcijom u mozgu koja se javlja kada se hipotalamus – deo vašeg mozga koji kontroliše žeđ – promeni.
Ponekad će ljudi doživeti dipsogenu polidipsiju kada veruju da je pijenje prekomerne količine vode dobro za njihovo zdravlje. Oni tada kompulzivno troše više vode nego što je potrebno.
Sekundarna polidipsija
Sekundarna polidipsija uključuje pijenje viška vode zbog bolesti ili lekova:
Dijabetes melitus: Polidipsija se javlja kao posledica viška glukoze koja se nakuplja u krvi. Kada dođe do nakupljanja, vaši bubrezi se aktiviraju kako bi filtrirali višak glukoze, izvlačeći tečnost iz vašeg tela u tom procesu. Pošto vaše telo gubi tečnost čestim mokrenjem, ovo upozorava vaš mozak da pije više vode kako bi nadoknadio ono što je izgubljeno.
Dijabetes insipidus: Ova vrsta dijabetesa povezana sa nepravilnom funkcijom bubrega. Stanje je retko i može se razviti kada postoje problemi sa vazopresinom, hormonom koji pomaže vašim bubrezima da uravnoteže količinu tečnosti u vašem telu. Ako imate dijabetes insipidus, previše mokrite. To povećanje mokrenja na kraju rezultira polidipsijom.
Polidipsija izazvana lekovima: Postoje neki lekovi koji mogu dovesti do polidipsije, a to su: antiholinergici, diuretici i fenotiazini.
Simptomi polidipsije
Prekomerna žeđ se javlja kada imate abnormalnu želju da pijete vodu ili druge tečnosti koja traje čak i nakon što pijete puno tečnosti. U međuvremenu, normalna žeđ — koja može biti rezultat dehidracije, vežbanja ili bolesti — obično nestaje nakon što nadoknadite tečnost koja nedostaje.
Prekomerna žeđ se takođe može razlikovati od normalne žeđi posmatranjem izlučivanja i boje urina. Na primer, sa polidipsia, možete urinirati čak 12 litara vode dnevno, dok je prosečna količina urina kod ljudi obično oko 1,5 litara dnevno.
Takođe možete primetiti razliku u boji urina. Ljudi koji su dehidrirani obično imaju urin tamnije boje. Ako imate polidipsiju, vaš urin je verovatno razblažen zbog prekomernog unosa tečnosti i može biti bistre boje.1
Drugi znaci i simptomi koji se mogu javiti uz polidipsiju, jer mogu biti povezani sa osnovnim uzrokom, mogu uključivati:
- Umor
- Suva usta
- Umor
- Mučnina ili povraćanje
- Zamagljen vid
- Tremor
- Vrtoglavica
- Konfuzija
- Letargija
- Napadi
Kako se leči polidipsija?
Na lečenje polidipsije u velikoj meri utiče osnovno stanje koje je izaziva. Ako ne znate šta uzrokuje preteranu žeđ, lekar će verovatno izvršiti neke dijagnostičke testove, uključujući analizu urina i krvi.
Pošto je ravnoteža tečnosti u vašem telu veoma regulisan proces koji može da utiče na vaše bubrege, krvni pritisak, otkucaje srca i još mnogo toga, polidipsija može izazvati neke komplikacije i rizike po vaše zdravlje.
Jedna od komplikacija polidipsije je hiponatremija ili intoksikacija vodom. Hiponatremija se razvija kada vaš unos vode premaši sposobnost vaših bubrega da eliminišu tečnost.
Ako imate psihogenu polidipsiju, takođe možete biti izloženi riziku od inkontinencije i enureze, što je nevoljno mokrenje koje se može desiti tokom dana ili kao mokrenje u krevet noću. U težim slučajevima postoji i rizik od bubrežne i kongestivne srčane insuficijencije, kao i osteoporoze i patoloških preloma.