Namirnice za zdravlje štitne žlezde: Saznajte koja hrana je poželjna, a koja treba da se izbegava

by Dijana Škorić | 22.12.2023

Namirnice za zdravlje štitne žlezde mogu da pomognu ukoliko imate neki poremećaj. Otkrijte koja je to hrana koja može da poboljša stvari, a koja da pogorša.

Sadržaj članka

Namirnice za zdravlje štitne žlezde kao i one koje treba da izbegavate
- Namirnice za zdravlje štitne žlezde
- Namirnice koje se ne preporučuju

Štitnoj žlezdi je potreban jod da bi pravilno radila i proizvodila dovoljno tiroidnih hormona za potrebe tela. Ako ne unosite dovoljno joda, rizikujete hipotireozu ili strumu (štitna žlezda koja postaje uvećana da bi nadoknadila nedostatak tiroidnih hormona).

Namirnice za zdravlje štitne žlezde kao i one koje treba da izbegavate

Većina osoba nema problem sa nedovoljnim unosom joda pošto je kuhinjska so jodirana. Međutim, ako ste na dijeti sa malo natrijuma (zbog zdravlja srca, onda ćete možda morati da povećate unos joda iz drugih izvora.

Mnoge vrste morskih algi su pune joda, ali količina može veoma varirati. Previše joda može biti jednako štetno za štitnu žlezdu kao i premalo izazivajući (ili pogoršavajući) hipotireozu. Da biste dobili velike koristi od morskih algi bez preterivanja, jednom nedeljno dovoljna je salata od algi. U tom slučaju izbegavajte čajeve od morskih algi i suplemente.

Namirnice za zdravlje štitne žlezde

1. Jogurt i mleko

Mlečni proizvodi sadrže u proseku 85 mcg joda po šolji. Međutim, količina joda u mlečnim proizvodima varira. Ovo je delimično zato što se kravama daju dodaci joda, a proces muže uključuje sredstva za čišćenje na bazi joda. Uzorci nemasnog mleka sadrže raspon od 38 do 159 mcg po šolji. Jogurt sa niskim sadržajem masti može činiti oko 50% dnevnog unosa joda. Ako popijete 1 šolju mleka sa niskim sadržajem masti, zadovoljićete oko jedne trećine vaših dnevnih potreba za jodom.

2. Brazilski orasi

Brazilski orasi sadrže još jedan nutrijent koji pomaže u regulisanju hormona štitne žlezde: selen. On može pomoći u sprečavanju dugotrajnog oštećenja štitne žlezde kod ljudi sa problemima povezanim sa štitnom žlezdom kao što su Hašimotova bolest. Samo jedno jezgro sadrži između 68-91 mikrograma selena, a gornja granica je 400 mikrograma dnevno.

3. Piletina i govedina

Cink je još jedna ključna hranljiva materija za štitnu žlezdu – telu je potreban da bi proizvodio hormon štitne žlezde. Unošenje premalo cinka može dovesti do hipotireoze, prema studiji iz 2013. objavljenoj u International Journal of Trichologi. Meso je dobar izvor. Oko 100 g goveđeg pečenja sadrži 7 miligrama, a 100 g tamnog pilećeg mesa sadrži 2,4 miligrama cinka.

4. Riba

Pošto se jod nalazi u zemljištu i morskoj vodi, riba je još jedan dobar izvor ove hranljive materije. Jedna porcija pečenog bakalara od 100 g sadrži oko 158 mikrograma joda (dovoljno da zadovolji vaše dnevne potrebe ako niste trudni ili dojite).

5. Jaja

Jedno veliko jaje sadrži oko 16% dnevnog joda – i 20% dnevnog selena koji vam je potreban – što ovu namirnicu čini superhranom za štitnu žlezdu. Ako vas lekar nije drugačije savetovao, pojedite celo jaje — veliki deo tog joda i selena nalazi se u žumancetu.

6. Bobičasto voće

Možda nije iznenađujuće da je hrana bogata antioksidansima takođe dobra za štitnu žlezdu. Najviše se izdvajaju kupine jer pružaju veoma visok nivo antioksidansa, vlakana i relativno malo prirodnog šećera.

Namirnice koje se ne preporučuju

Neke namirnice se generalno ne preporučuju za zdravlje štitine žlezde.

1. Gluten

Ovo se odnosi samo na osobe sa celijakijom ili netolerancijom na gluten. Prema pregledu iz 2021. objavljenom u Nutrients, celijakija i autoimune bolesti štitne žlezde kao što su Hašimotov tiroiditis i Grejvsova bolest često koegzistiraju. Crevni mikroorganizmi utiču ne samo na imuni sistem i apsorpciju mikronutrijenata, već i na funkciju štitne žlezde.

2. Prerađena hrana

Ako razmišljate o povećanju unosa slane, prerađene hrane samo da biste u svoju ishranu ubacili više joda, razmislite ponovo. Na taj način možete da unesete previše natrijuma (što vas može podstaći na visok krvni pritisak, a zatim na srčane bolesti), i previoše joda.

3. Brza hrana

Slično prerađenoj hrani, lanci brze hrane takođe ne moraju da koriste jodizovanu so u svojoj hrani. Jedna pljeskavica za hamburger brze hrane sadrži 3,3 mcg joda na 100 g, dok je mlevena goveđa pljeskavica koja nije za brzu hranu sadržavala 8 mcg joda na 100 g.

laperla_foto / gettyimages.com