22.11.2024
Vera Kozinac iz Zemuna pre osam godina potpuno promenila navike u ishrani i postala vegan
Rođena je u porodici u kojoj se meso mnogo konzumiralo te se Vera Kozinac nije udubljivala u probleme ishrane, već su navike i tradicija uticale da nastavi kako je naučila, ne dovodeći u pitanje moralnu i zdravstvenu ispravnost takvog ponašanja.
– Ceo život volim životinje, ali sam po navici pravila razliku između psa ili mačke i, na primer, pileta i praseta. Međutim, činjenica je da su svi oni svesna i osećajna bića, nepravedno različito tretirana i ja sam vremenom počela da uviđam te činjenice i da shvatam koliko je moj način ishrane pogrešan. Pre više od osam godina prestala sam da jedem meso, iz etičkih razloga.
Koliko dugo je sazrevala ta odluka u vama?
– Ne bih taj preokret nazvala odlukom. To je više bio proces promene poimanja životinja koje su ljudi odredili za ishranu, kao i pristup razmišljanju.
Opšteprihvaćeno je da su neke životinje ljubimci, a neke jedemo. Kada se taj moj stav počeo da menja, a to je trajalo sigurno nekoliko meseci, meso sam prestala da jedem bukvalno preko noći.
Sećam se da je bila Nova godina i da sam za doručak drugog ili trećeg januara, između ostalog, imala pršutu. Pošto sam je uzela, bilo mi je muka, ali sam mislila da sam se prejela. Sutradan, isto se dogodilo. Tada sam spoznala da mi se desio preobražaj, da sam promenila shvatanje i da je moja savest učinila svoje. Nakon toga, meso više nikada nisam okusila.
Kako ste se osećali u početku, kada ste promenili ishranu? Šta ste najčešće jeli?
– U početku, kada sam prestala da jedem samo meso, ishrana mi se nije previše promenila. Jela sa mesom pravila sam bez njega, što je bilo zaista lako.
Prestankom konzumacije mlečnih proizvoda i jaja, napravila sam osetnu promenu u ishrani. Meso sam prestala da jedem preko noći, ali sam ostale životinjske proizvode izbacivala u periodu od nekoliko meseci.
Tada, kada sam postajala vegan, naše tržište bilo je siromašno veganskim proizvodima i trebalo mi je vremena da se prilagodim. Na sreću, situacija se znatno promenila i sada u ponudi imamo neuporedivo više takvih namirnica.
Kojim ste sve namirnicama, u međuvremenu, obogatili ishranu? Šta je sve danas na Vašem jelovniku, a šta uopšte ne konzumirate?
– Veganski način života ne podržava bilo koji vid iskorišćavanja životinja (za ishranu, odeću, zabavu ljudi i slično), koliko god je u praksi to moguće, pa je i moj jelovnik u skladu sa tim.
Često govorim da mi je ishrana sada neuporedivo bogatija. Počela sam da jedem hranu koju ranije nisam, ali i neku za koju nikada ranije nisam ni čula jer nije bila u skladu sa našom tradicionalnom ishranom.
Naučila sam i da spremam i kombinujem proizvode onako kako mi nikada ranije ne bi palo na pamet.
Činjenica je da je potrebno vreme da se sve to nauči, ali su prednosti takve ishrane nemerljive i apsolutno opravdavaju trud.
Koji zdravstveni boljitak ste osetili?
– Odlično pitanje. Pre svega, želim da kažem da sa svojih četrdeset i šest godina ne bolujem ni od čega, dakle potpuno sam zdrava.
Što se tiče boljitka, pre svega, dobila sam više energije i bila sam poletnija i više raspoložena, a izgubila sam osećaj težine u stomaku. Treniram u teretani četiri puta nedeljno, u sezoni vozim bicikl i to duže ture. Dakle, fizički sam veoma aktivna i mislim da mi i ovaj način ishrane pomaže da to postignem.
Imunitet mi je neuporedivo jači.
Ceo život sam bila blago malokrvna, međutim prelaskom na biljnu ishranu, krvna slika mi se znatno popravila. Simptomi alergijske kijavice znatno su se ublažili, a sada često prođe i po nekoliko godina da ne odreagujem. Simptomi PMS-a su praktično nestali, a na jajnicima, koji su ranije bili policistični, sada se ne vide nikakve promene. Koža mi je lepša i svežija.
Sve promene pripisujem tome što nisam izložena životinjskim hormonima i antibioticima u ishrani, a kojima obiluju životinjske namirnice.
Lekari stalno apeluju da ne pijemo antibiotike na svoju ruku, a svi zaboravljaju na doze antibiotika koje se svakodnevno unose kroz hranu životinjskog porekla. Ista je situacija i sa hormonima.
Da li ste naišli na razumevanje najbližih? Kako je Vaša majka prešla put od neprihvatanja do vegetarijanstva?
– Moja mama se, u početku, plašila da ću umreti od gladi. To je, naravno, bila posledica njenog nepoznavanja takvog načina ishrane i klasičnih predrasuda koje ljudi imaju o veganima.
Naravno, kada je kasnije uvidela koliko mi ovakva ishrana prija i koliko pozitivno utiče na mene, više nije bila zabrinuta, čak je i sama postala vegetarijanac koji koristi vrlo malo jaja i mleka i ima nameru da i to izbaci.
Da li je, i koliko, veganski jelovnik skuplji od običnog?
– Drago mi je što ste me to pitali jer se često misli da je ovakva ishrana skuplja, a istina je da je ona jeftinija.
Skuplja su biljna mleka u odnosu na kravlje. Međutim, ukoliko ih sami pravite, biljna mleka su daleko jeftinija.
Naravno, postoje biljne namirnice koje nisu jeftine ali one nisu neophodne i stvar su luksuza, kao što postoje iste takve, skupe namirnice u ishrani svaštojeda.
Biti zdrav nema cenu. Kada smo zdravi, imamo više vremena i energije za sve što nam je važno u životu: za sebe, za porodicu, za prijatelje… za sve ono što nas čini srećnim. Jednom rečju, kvalitet života nam je bolji.
Kada se čovek razboli, on ima samo jednu želju, a ozdravljenje, nažalost, može da košta i vremena i novca, i u tom procesu mnogo toga trpi.
Da li ste nekad bili u iskušenju da se vratite na staro?
– Nikada.
