LIČNA PRIČA: KAKO SAM POBEDILA OZBILJNU ANEMIJU

Dve i po decenije Sanja Čuturilov Veselinović borila se sa malokrvnošću, ali promenom ishrane hemoglobin skočio, ona bez problema prošla kroz dve trudnoće i danas nema nikakvih zdravstvenih tegoba

Sanja Čuturilov Veselinović (na slici) rođena je pre trideset godina kao sitna i malokrvna beba. Uprkos neizmernim naporima njenih roditelja, krvna slika joj se nije mnogo menjala, niti joj je hemoglobin dugo ostajao visok.

– Probali su sve njima tada znano, ali bez većih uspeha. Pila sam i sirupe za gvožđe, korigovali su mi ishranu prema savetima lekara (puno crvenog mesa, konjsko meso – saveti su se mahom svodili na meso), ali očekivanog rezultata nije bilo. Polako smo svi dizali ruke i nastavila sam da živim s tim. Ceo život me je mučila misao ,Šta ću raditi u trudnoći?, Moji roditelji su bili dobrovoljni davaoci krvi, što je po mom mišljenju neizmerno plemenito, a ja nisam mogla da pomognem drugom biću na isti način – priča naša sagovornica.

Sredinom 2008. godine, Sanjin životni saputnik i sadašnji muž dobio je dija­gnozu autoimune bolesti sarkoidoze. Kako kaže, u svakom zlu nađe se i nešto dobro. Klasična medicina nije mu donela boljitak, pa su se okrenuli alternativnoj medicini.

– U septembru te godine, od našeg poznatog imunologa dobio je biljnu terapiju i korigovanu ishranu, uz jasna uputstva šta iz ishrane da izbaci i odakle da krene. To nam je bila smernica i tako smo postupili. Terapiju je pio tri me­se­ca, a ishranu smo zajedno promenili: izbacili smo meso, počeli da gledamo šta kupujemo (hranu bez aditiva, konvervansa, dodatih šećera i veštačkih materija), sve što smo mogli pravili smo kod kuće (torte, sladolede, slatkiše, kolače, pite, hleb, namaze), prestali smo da konzumiramo beli hleb, belo brašno, beli i svaki drugi šećer, kuhinjsku so… U to vreme saznajemo o sirovoj hrani i počinjemo redovno da pravimo zelene smutije, cedimo sokove, pravimo svežu hranu… Jedan od osnovnih elemenata u oporavku mog muža bio je sok od ceđene korpive. Kako bih mu bila podrška, a zdrava ishrana nas je oduvek interesovala i težili smo joj, jela sam sve što je njemu dozvoljeno i nisam jela ništa što je njemu bilo izostavljeno iz ishrane. Uveče bismo zajedno jeli, kao poslednji obrok, sveže salate sa celerom, cveklom i drugim povrćem, koje pre toga nisam nikada pojela nekuvane – kaže Sanja.

Uz sve navedene izmene u ishrani, us­peh je došao neočekivano brzo. Auto­imuna bolest Sanjinog muža za tri meseca sani­rana je (autoimune bolesti se ne leče, ostaju u organizmu do kraja života, ali se mogu kon­trolisati i uz njih se može živeti lep i normalan život, ako ste spremni da se pri­-državate novog režima ishrane i novog stila života). Sanjina malokrvnost je nestala.

– Hemoglobin je dostigao zavidne vrednosti. Bila sam u čudu, jer sam dvadeset i sedam godina pokušavala na razne načine da rešim pitanje malokrvnosti i ništa nije davalo rezultate duže od nekoliko nedelja. Zašto? Zato što ishranu nikada do tada nisam radikalno menjala, nego sam u kratkim periodima unosila namirnice ili sirupe koji sadrže gvožđe u većoj količini i čim bih prestala da ih koristim ili jedem, sve se vraćalo – priča ova uporna žena.

Kada je Sanja prvi put otišla u Zavod za transfuziju krvi, dobila je odobrenje da dâ krv. Bila je, kaže, neizmerno srećna.

– Od tada redovno dobrovoljno dajem krv i tako pomažem onima kojima je transfuzija potrebna za život. Meni lično je to plemenit cilj – dodaje naša sagovornica.

Sanja i njen suprug zadržali su sve pro­me­ne koje su im pomogle na putu ka boljem zdravlju i nastavili da uče i dalje o zdravoj ishrani i onome što je najbolje „gorivo” za organizam: sveža hrana, ze­leniš, divlje bilje i superhrana (superfood).

– Već osam godina svako jutro pijemo oko sedam i po decilitara zelenog kašastog soka, poslednje četiri godine pre smutija pijemo do pola litre sveže ceđenog zelenog soka. Sok i smuti uvek pravimo od svežeg sezonskog zeleniša, nikada ne koristimo zaleđen zeleniš. U sok dodajemo zelenu superhranu ili protein konoplje, prema ukusu i raspoloženju, dok u smuti dodajemo drugu superhranu koju nismo ubacili u sok i semenke (konoplje, lana, čije naizmenično). To nam je obično doručak, nosimo ga i na posao i na put i gdegod je moguće – ističe Sanja i zaključuje:

– Shvatila sam da nema zdravlja ni dobre krvne slike bez ozbiljnog ulaganja u ishranu. Ishrana je naše ,pogonsko gorivo, i ono što u sebe unosimo to nam telo vraća kao rezultat.