01.11.2024
Nepravilan raspored obroka i te kako negativno utiče na zdravlje. Satnajte kako praćenje cirkadijanskog ritma može pomoći u sprečavanju srčanog udara.
Konzumiranjem obroka generiše energiju koja vam je potrebna za telesne funkcije. Međutim, jesti u pravo vreme je još jedna neophodna stvar da bi vaše telo funkcionisalo u optimalnom kvalitetu.
Konzumiranje hrane u ovo vreme može pomoći u sprečavanju srčanog udara
Nedavna studija objavljena u časopisu Nature Communications sugeriše da rano jedenje može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Istraživači su ispitali podatke od 103.389 osoba koje su učestvovale u NutriNet-Santé studiji, sa prosečnom starošću od 42 godine.
Prema ovoj studiji, jedenje prvog obroka kasnije (posle 9:00 h ili pre 8:00 h) i vašeg poslednjeg obroka u danu (posle 21:00 h) je povezano sa većim rizikom od srčanog udara, posebno kod žena.
Nalazi studije ukazuju na moguću prednost primene ranijeg rasporeda ishrane i kombinovanja ranog večernjeg obroka sa dužim periodom gladovanja noću, za razliku od preskakanja doručka, u prevenciji KVB.
Nepravilan raspored obroka i njihov uticaj na zdravlje
Istraživači su primetili sledeće rezultate u vezi sa rasporedom obroka između 8 ujutru i 21 sat. Postojala je korelacija između odlaganja doručka i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Rizik od cerebrovaskularnih bolesti je povećan za 6% za svaki dodatni sat odlaganja.
Povećani rizik od cerebrovaskularnih bolesti za 28% bio je povezan sa jedenjem poslednjeg obroka posle 21 sat. za razliku od jela pre 20 časova.
Nije bilo vidljivog dodatnog rizika povezanog sa učestalošću jela. Jedenje ranijeg večernjeg obroka umesto odlaganja doručka bilo je povezano sa 7% smanjenim rizikom od cerebrovaskularnih bolesti za svaki sat koji je potrošen na post noću.
Šta može pomoći u sprečavanju srčanog udara
Satnica obroka je direktno povezana sa cirkadijanskim ritmovima koji su „ciklični endogeni (ugrađeni) biološki obrasci koji prate 24-časovni ciklus koji reguliše vreme fiziologije, metabolizma i ponašanja.
Kada vreme obroka nije u skladu sa vašim cirkadijalnim ritmom, hormoni za skladištenje masti mogu porasti, što dovodi do povećanja telesne težine.
Dijeta cirkadijanskog ritma je usredsređena na to kada treba jesti doručak, ručak i večeru. Stručnjaci savetuju da prvi obrok u danu imate do 8 ujutro, a poslednji najkasnije do 20 časova.
Naš cirkadijalni ciklus pokreće sunce, gde sve počinje. Ovaj obrazac predviđa da ne jedemo tokom noći, da svoj poslednji obrok uzmemo na zalasku sunca i da jedemo tokom dana kada sunce sija. Navodeći da vreme obroka treba uzeti u obzir i sa našim opštim zdravljem.
nensuria/ gettyimages.com
