KOJE BOLESTI POGORŠAVAJU DEPRESIJU

 Skoro 50% pacijenata koji boluju od astme  i   najmanje 40% osoba s Parkinsonovom bolešću imaju simptome depresije i anksioznosti

 Depresija se može pojaviti kao posledica brojnih zdravstvenih stanja. Skoro 50% pacijenata koji boluju od astme ima simptome depresije, najmanje 40% osoba s Parkinsonovom bolešću imaju simptome depresije i anksioznosti, 45% do 65% ljudi koji su imali srčani udar bori se s depresijom, ljudi s multiplom sklerozom imaju 40% do 60% veće šanse za obolevanje od depresije.

Parkinsonova bolest

Istraživanja pokazuju da je depresija najvažniji faktor koji utiče na zdravstveno stanje ljudi s Parkinsonovom bolešću. Osim depresije, obolele osobe pogađaju i promene raspoloženja i anksioznost, što značajno utične na kvalitet života.

Srčane bolesti

Depresija je tri puta češća kod ljudi koji su imali srčanog udar. Srčani bolesnici koji pokazuju simptome depresije, češće se suočavaju s problemima i komplikacijama. Depresija i anksioznost utiču na srčani ritam, povećavaju krvni pritisak, podižu insulin i holesterol.

Moždani udar

Moždani udar izaziva fizičko oštećenje mozga što utiče na  raspoloženje i mentalne funkcije. Iako depresija može značajno da utiče   na oporavak i kvalitet života nakon moždanog udara, često se zanemaruje.

Demencija

Do 40% ljudi s Alchajmerovom bolešću boluje od depresije. Depresija se često javlja i pre pojave demencije. Neka istraživanja pokazuju da depresivne osobe starije od 50 godina imaju dvostruko veći rizik za razvoj demencije i 65% veću verovatnoću za razvoj Alchajmera.

Hipertenzija

Visoki krvni pritrisak može da utiče na depresiju, ali veća je verovatnoća da depresija utiče na visok krvni pritisak.  Akutni stres i teška depresija mogu podići pritisak do te mere da ošteti krvne sudove.

Dijabetes

Dijabetičari imaju velike šanse za razvoj depresije, a depresivne osobe mogu razviti dijabetes tipa 2. Ova stanja međusobno su povezana.

Rak

Učestalost poremećaja raspoloženja kod osoba obolelih od raka može varirati zasvisno od vrste karcinoma i njegove kliničke faze. Istraživanja pokazuju da se 47% do 53% osoba kojima je dijagonstikovan rak bori s poremećajima prilagođavanja, teškom depresijom ili anksioznim poremećajem.

Multipla skleroza

Depresija je najčešća psihijatrijska dijagnoza kod osoba obolelih od multiple skleroze. Obolele osobe imaju 40% do 60% veću šansu za razvoj depresije, a ona može biti izazvana promenama koje se pojavljuju u imunološkom i neuroendokrinom sistemu.

Astma

Gotovo 50% ljudi s astmom ima značajne simptome depresije. Stres koji je uključen u svakodnevicu obolelih doprinosi dijagnozi. Astma je takođe povezana sa anksioznošću.

Artritis

Istraživanja pokazuju da osobe obolele od artritisa, imaju simptome anksioznosti ili depresije. Obolele osobe takođe imaju rizik od nastanka poremećaja raspoloženja.