21.11.2024
Ovo je leto komplikovanije od prethodnih. Sada već uobičajene protivepidemijske mere možda će učiniti da zaboravite stare mere opreza kojima se na putovanju čuvamo od tipičnih bolesti koje „zakačimo“ na letovanju
Ovo je leto komplikovanije od prethodnih. Sada već uobičajene protivepidemijske mere možda će učiniti da zaboravite one stare mere opreza, kojima se na putovanju čuvamo od tipičnih bolesti koje „zakačimo“ na letovanju. Podsećamo šta vas sve vreba na putovanju, a da nije kovid.
Crevne infekcije
Crevne infekcije uobičajen su pratilac letnjih vrućina. Visoke temperature doprinose brzom kvarenju inače osetljivih namirnica, a loši higijenski uslovi pogoduju lakšem prenosu bakterija, virusa, kao i parazita i njihovih produkata, toksina.
Do infekcija najčešće dolazi kada se jede neoprano voće i povrće ili se pije zagađena voda za piće. Do istih posledica zagađena voda može da dovede i ukoliko se koristi za spravljanje leda, pranje zuba ili se nalazi u bazenu. Prljave ruke, takođe, mogu biti izvor ovih infekcija.
Virusne infekcije
Rotavirusi i norovirusi glavni su uzročnici virusnih infekcija (gastroenteritisa). Oni u crevima oštećuju sluzokožu dovodeći do poremećaja apsorpcije vode i elektrolita, zbog čega nastaje dijareja. Posle kratke inkubacije bolest protiče u vidu stomačnog gripa, sa povišenom temperaturom, bolovima u mišićima, mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu i, naravno, dijarejom. Simptomi traju dva do tri dana i spontano prestaju. Kod starijih osoba sa hroničnim bolestima i oslabljenim imunitetom, navedeni simptomi mogu da potraju i deset dana.
Lečenje virusne infekcije zasniva se na nadoknadi izgubljene tečnosti. U toku dana treba piti običnu vodu ili crni čaj, više puta, u manjim količinama. U tu svrhu mogu da posluže i posebni rastvori za rehidraciju koji sadrže odgovarajući odnos neophodnih sastojaka – minerala, šećera i vode. U slučaju većeg gubitka tečnosti primenjuje se parenteralna rehidracija, koja podrazumeva davanje infuzionih rastvora intravenskim putem.
Pojava virusnih infekcija može da se spreči održavanjem lične higijene, koja podrazumeva redovno pranje ruku i korišćenje bezbedne vode za piće. Na putu treba koristiti isključivo flaširanu vodu. Hrana mora da bude termički dobro obrađena, a površine koje se koriste dezinfikovane. Takođe, treba izbegavati kontakt sa obolelima od ove infekcije.
Bakterijske infekcije
U bakterijska oboljenja organa za varenje spadaju crevne infekcije i intoksikacije, odnosno trovanje hranom. Trovanje izaziva bakterija staphilococcus aureus. Ona produkuje termostabilni toksin koji se najčešće nalazi u mlečnim ili mesnim proizvodima. Već nekoliko sati od unošenja zagađene hrane javlja se povraćanje i dijareja. Na sreću, nastala bolest traje kratko i prolazi spontano. Osim oralne, a u težim slučajevima parenteralne rehidracije, odnosno infuzije, druga specifična terapija nije potrebna.
Do ove vrste infekcija mogu da dovedu i mnogo opasnije bakterije (salmonella, shigella i escherichia coli) koje u organizam dospevaju unosom termički neobrađene hrane, najčešće jaja, mlevenog mesa i mlečnih proizvoda.
Pijenje vode zagađene bakterijama takođe može da izazove infekciju. Inkubacija traje od osam sati do dva dana, a onda dolazi do skoka temperature praćene mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu i dijarejom.
U stolici mogu da se nađu i tragovi krvi ili sluzi. Bolest traje nekoliko dana, ukoliko ne dođe do komplikacija. Uz odgovarajuću rehidraciju, kod najvećeg broja bolesnika dolazi do spontanog izlečenja.
Jedino mala deca, stari i hronični bolesnici teže podnose ovu vrstu infekcija, zbog čega dobijaju specifičnu antibiotsku terapiju.
Osobe sa crevnom infekcijom treba da miruju i nadoknađuju izgubljenu tečnost. Ukoliko se dijareja javi kod bebe nikako ne treba prekidati dojenje, jer blagotvornost majčinog mleka ubrzava ozdravljenje.
Termička obrada namirnica je izuzetno važna, a to znači da ne treba jesti živa jaja ili nedovoljno pečeno meso. Na visokim temperaturama gotovo sve namirnice postaju kvarljive, zbog čega moraju da se čuvaju u frižideru. Hrana mora da se zaštiti i od insekata, kao što su muve ili bubašvabe, jer i one prenose neke bolesti. Više treba voditi računa o konzumiranju hrane na ulici, odnosno u kioscima i restoranima brze hrane, gde se crevne infekcije najlakše „zarade“.
