KAKO DA PREŽIVITE DO ZAHLAĐENJA

by | 17.08.2021

Efikasni načini kojima rashlađujete telo i prostor

Iako nam sledi pad temperature i kiša, osveženje će trajati samo par dana. Šta a radite kada se vrate vrućine?

Sadržaj članka

Rashladite telo i pijte dovoljno tečnosu ta da vam boja urina bude svetla.

Pijte redovno negaziranu vodu te niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera da njima ne izazovete jaču dehidrataciju.

Članak se nastavlja posle reklama

Možete se samo osvežiti tako da u ustima rastopite kockicu, dve leda.

Dehidrataciju od vrućina izbegnite uzimanjem razređenog soka kao što je limunada i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po 1 do 2 kašičice ili gutljaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tečnosti, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi.

Članak se nastavlja posle reklama

Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotati se u hladne mokre peškire ili se rashladiti mokrim sundjerom, kupkom za noge i sl. Deci možete mokre peškire stavljati na noge i ruke.

Članak se nastavlja posle reklama

Nosite laganu široku svetlu odeću od prirodnih materijala. Ako idete izvan kuće, stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha.
Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka kako biste izbegli akumulaciju toplote od tela.

Jedite češće male i tečne obroke. Izbegavajte hranu prebogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv. „smoothie“ ili spravite laganu supu, da organizmu vratite izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.

Nastojte da rashladite prostor u kojem živite. Idealno bi bilo sobnu temperaturu održavati ispod 32°C danju, a 24°C noću. To je posebno važno za decu, osobe starije od 60 godina ili osobe s hroničnim zdravstvenim problemima.

Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Ako je moguće, otvorite sve prozore ili podignite roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati, kada je spoljna temperatura niža.

Članak se nastavlja posle reklama

Smanjite količinu vrućeg vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i spustite roletne, naročito one koji su okrenuti prema suncu. Isključite dekorativnu rasvetu i isključite što je više moguće električnih uređaja u svom domu.

Stavite zaslone, draperije ili tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili poslepodnevno sunce. Rasprostrite mokre peškire u prostoriji. Ne zaboravite da se time povećava vlažnost vazduha.Ako imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7˚C od spoljašnje.

Članak se nastavlja posle reklama

Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35˚C, neće sprečiti zdravstvene teškoće vezane uz velike vrućine. Pomoći će, međutim, bržoj izmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom.

Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće, posebno noću.

Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. u hlađenoj javnoj zgradi).

Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana.

Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi, činite to u najhladnije doba dana, što je obično ujutro između 4.00 i 7.00 sati i poslepodne nakon 17.00 sati.

Ne ostavljajte decu niti životinje u parkiranom vozilu.

Redovno koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu valja posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom (>30) i obući ih u laganu odeću koja ih također štiti od UV zraka.

Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.

Ako vozite, izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana.

Posetite porodicu, prijatelje i komšije koji većinu vremena provode sami. Osetljivim i teško pokretnim osobama možda je potrebna pomoć tokom vrućih dana.

Razgovarajte o toplotnom udaru s porodicom. Svaki član porodice treba da zna koje mere zaštite mora preduzeti s obzirom na svoje zdravstveno stanje i aktivnosti.

Držite lekove na temperaturi ispod 25˚C ili u frižideru (pročitajte uputstva o skladištenju leka u uputstvu o leku).

Tražite savet lekara i ako imate neku hroničnu bolest ili uzimate više lekova, pogotovo one za pojačano mokrenje i snižavanje pritiska.

Ako imate vrtoglavicu, slabost, nemoć, ili ste izrazito žedni i imate jaku glavobolju, tražite pomoć, što pre idite u hladniji prostor i merite temperaturu.

Popijte vodu ili nezaslađen razređen voćni sok više puta po nekoliko gutljaja.

Smirite se i lezite u rashlađenu prostoriju ako imate bolne grčeve, najčešće u nogama, rukama ili trbuhu, često nakon fizičkog rada ili vežbe po vrlo vrućem vremenu.

Pijte tečnost koja sadrži elektrolite (npr. supu, „smoothie“ od povrća i dr.), a u slučaju da grčevi traju duže od jednog sata, zatražite medicinsku pomoć.

Savetujte se s lekarom u slučaju drugih tegoba ili ako opisane tegobe duže traju.

Ako neki član Vaše porodice ili osobe kojima pomažete imaju vruću suvu kožu ili delirijum (nerazumno razgovaraju i nemirni su), zujanje u ušima, probleme s vidom i malaksalost, grčeve i/ili su bez svesti, odmah zovite lekaraa ili hitnu pomoć. Dok čekate na lekara ili hitnu pomoć, smestite ugroženu osobu u hladnu prostoriju u horizontalan položaj, podignite joj noge i kukove, odstranite odeću i počnite s spoljnim hlađenjem, kao što su hladne obloge na vratu, pod pazuhom i preponama uz rad ventilatora, mahanje lepezom ili većom tkaninom i špricanje kože vodom temperature 25–30˚C. Merite temperaturu tela i održavajte je ispod 39˚C. Nemojte toj osobi dati acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol. Osobe bez svesti postavite u bočni ležeći položaj.

Izvor: .zzjzle.org.rs

Tagovi:

rashladjivanje toplotni udar vrućina
Povezane vesti