Kako da napravite čajne mešavine za insulinsku rezistenciju?

Ako se budete pridržavali dragocenih saveta naših saradnika, lakše ćete se nositi s ovim poremećajem. Evo kako da napravite čajne mešavine za insulinsku rezistenciju.

Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela postaju manje osetljive na dejstvo insulina, hormona koji omogućava glukozi (šećeru) iz krvi da uđe u ćelije, gde se koristi za energiju. Kada ćelije postanu otporne na insulin, pankreas mora da proizvodi sve više insulina kako bi održao normalan nivo šećera u krvi.

Tokom vremena, visoki nivoi insulina mogu dovesti do nekoliko zdravstvenih problema, uključujući povišeni šećer u krvi (predijabetes) i na kraju dijabetes tipa 2. Insulinska rezistencija je povezana sa gojaznošću, naročito sa nakupljanjem masti u predelu stomaka, kao i sa nezdravom ishranom, nedostatkom fizičke aktivnosti i genetskim faktorima.

Kako biste se lakše izborili sa ovim problemom, obratite pažnju na ishranu i isprobajte ove čajne mešavine.

Čajne mešavine za insulinsku rezistenciju

U sličaju insulinske rezistencije, blagotvorno dejstvo imaju ove dve čajne mešavine. Možete da koristite samo jednu od njih:

Pomešajte jednake delove koprive, matičnjaka, gloga, srdačice, ivanjskog cveća, petrovca, žalfije i lista maslačka, pa pripremite čaj: kašiku čajne mešavine prelijte s pola litra ključale vode i ostavite to da se hladi poklopljeno 20 minuta. Zatim procedite i pijte tokom dana na prazan stomak.

Pomešajte jednake delove vodopije, imele, podubice, rusomače, hajdučke trave, majčine dušice i kantariona, pa pripremite čaj: kašiku čajne mešavine prelijte s pola litra ključale vode i ostavite to da se hladi poklopljeno 20 minuta. Zatim procedite i pijte tokom dana na prazan stomak.

Kakva ishrana je poželjna za insulinsku rezistenciju?

Regulisanje telesne težine i redovna, makar i lagana fizička aktivnost mogu poboljšati osetljivost na insulin. S tim ciljem, potrebno je povećati dnevne doze vlakana i proteina (integralne žitarice, živinsko meso bez kožice, tofu sir, jaja, riba, artičoke, grašak, prokelj, avokado, kinoa i dr.).

Povrće koje ne sadrži skrob takođe je dragoceno – brokoli, kupus, karfiol, krastavac, šargarepa, plavi patlidžan, zeleno lisnato povrće, paprike, celer. Može se koristiti i slatki krompir, koji, iako je bogat šećerom, reguliše nivo holesterola u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima.

Obavezno jedite mahunarke (pasulj, sočivo, grašak, bob i boranija) triput nedeljno. Rafinisana ulja zamenite onim hladnoceđenim, a jelovnik obogatite izvorima omega-3 masnih kiselina (skuša, losos, haringa, tuna, bela riba, sardine, orašasti plodovi, čija semenke, laneno seme, seme konoplje, žumance). Kao dodatak za smutije i salate koristite laneno seme, koje, pored zdravih masnih kiselina, sadrži i dragocena vlakna. Od začina obavezno koristite đumbir, kurkumu i cimet, jer oni ublažavaju poremećaje kao što je insulinska rezistencija.

Kad je voće u pitanju, dijeta za insulinsku rezistenciju treba da uključuje ono sveže bobičasto. Jedite mlečne proizvode, ali uvek birajte one organske. Ovčije ili kozje mleko uvek je bolja opcija od kravljeg, a preporučujem i upotrebu sira i kefira.

Šta treba da izbegavate?

Izbegavajte poslastice i specijalitete od rafinisanog šećera i brašna, ali i jela koja sadrže transmasti (poput brze hrane, pomfrita, krofni), bundeve, banane, dinje i ananasa, kao i kupovnog muslija.
Umesto zaslađenih pića, pijte vodu, biljni ili crni čaj. Kada je u pitanju dodavanje zaslađivača u vaše napitke ili hranu, izaberite prirodne zaslađivače poput sirovog meda, organske stevije,

Helin Loik-Tomson / gettyimages.com