21.11.2024
Orašasti plodovi nanizani na žicu i potopljeni u sok od grožđa vojnicima su bili lako dostupan izvor energije
Čurčhela je proizvod gruzijske kuhinje. Gruzini je obično prave u jesen, kada se prikupljaju osnovni sastojci.
Dobija se kada se niz orašastih plodova umoči u sok od sveže ceđenog grožđa u koje je dodato brašno. Ovakav se sok, nakon kuvanja sa brašnom, zove tatara ili pelamuši.
Prilikom pravljenja čurčhele šećer se ne koristi.
Umesto oraha, u regijama u zapadnoj Gruziji koriste se bademi i lešnici.
Čurčhela ima oblik sveće, mada mnoge pre asocira na kobasicu.
Gruzijski ratnici nosili su čurčhelu sa sobom jer sadrži mnogo kalorija i daje energiju.
Kako se pravi čurčhela?
Sok od grožđa sipa se u bronazani kazan i polako zagreva. Mala količina specijalne bele zemlje koja se zove asproi dodaje se prilikom ključanja i doprinosi da nečistoće izbiju na površinu, gde se nečistoće sakupljaju i uklanjaju.
Moguće je zameniti asproi, kada nije dostupan, lager pivom, što daje gotovo identičan rezultat.
Savremena verzija nudi lakšu varijantu: kupovni sok od grožđa, ili sok od nekog drugog voća.
Kada se postupak čišćenja završi, tečnost se ostavlja da se ohladi, zatim se dodaje brašno uz mešanje i ponovo kuva. Kada dostigne pravu konzistenciju, što se vidi na osnovu brzine mehurića i viskoznosti smeše, sklanja se sa vatre.
Orašasti plodovi se potapaju u vodu kako bi omekšali. Kada su dovoljno omekšali, nižu se na 2-3 metra duge nizove, koji se potapaju u napravljenu smešu od soka od grožđa i brašna.
Postupak se ponavlja nekoliko puta dok se ne dobije željena debljina. Sledi sušenje koje traje 5-6 dana, zatim skladištenje ili upotreba.
Iako su glavni sastojci sok iz sveže ceđenog grožđa, orašasti plodovi i brašno, na žicu se nižu i badem, orah, lešnik, a ponekad i suvo grožđe.
Tradicionalna tehnologija pravljenja čurčhele iz regiona Kahetija upisana je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Gruzije 2015. godine.
Kućnu varijantu pravljenja čurčhele možete pogledati u videu.
