DANAS JE VRBICA

 Vrbica se uvek slavi subotom, dan uoči praznika Cveti, a to je nedelju dana pre Uskrsa

 Vrbica se uvek slavi subotom, dan uoči praznika Cveti, a to je nedelju dana pre Uskrsa. Običaj je u našem narodu da deca na ovaj dan nose  zvončiće oko vrata, što simbolično predstavlja pozdrav Hristu, koji je ulazio u Jerusalim.

 Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku decu, pa čak i onu najmanju, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata i dovode ih u crkvu. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve.
Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.

 Na Vrbicu se uvek držala litija izvan hrama, tj. u Subotu Lazarevu posle podne.

Svedočanstava o Vrbici imamo već krajem IV veka. U litiji učestvuju odrasli i deca noseći u rukama grančice maslina i palmi. U krajevima gde nema maslina i palmi nose se graničice vrbe. Zato se ova litija i naziva Vrbicom. Grančice vrba osvećuju se posebnom molitvom i kropljenjem osvećenom vodom na Cveti, na jutrenju, i dele se vernicima, koji ih čuvaju tokom godine.

Lazareva subota se vezuje i za srpskog kneza Lazara koji je mučenički stradao na Kosovu 1389. godine. Veruje se da su tom prilikom dve Lazareve sestre kukale za bratom i da su se pretvorile u kukavice.

 Vrbica je praznični dan u koji se ne rade teži poslovi.

Obično su deca na ovaj dan išla sa učiteljem i sveštenikom da naberu vrbove grančice, koje su donošene u crkvu gde su, sutradan, na Cveti, osveštavane i razdavane prisutnima koji su ih nosili kući i kao svetinju držali za ikonom. 

Vrbica je dan dečje radosti. Deca pevaju prigodne pesme i vesele se uz zvuke zvončića koje na vrpcama nose na vratu. U nekim krajevima se od vrbovih prutića plete venac i njime kiti ikona.