01.11.2024
Zašto kijamo, štucamo, zevamo i protežemo se? Ispostavilo se da su ove radnje veoma dobro za zdravlje! To su uslovni refleksi koje je priroda stvorila da pomognu našem telu.
Ako ste se ikad pitali zašto zevamo, kijamo, štuacmo ili protežemop se, evo odgovora – i to naučno potvrđenih. Na prier, zevanje normalizuje krvni pritisak, poboljšava raspoloženje i pomaže u prevenciji srčanih udara i drugih srčanih oboljenja. Zato, zevajte u vaše zdravlje!
Zašto kijamo, štucamo, zevamo i protežemo se?
To su neke od aktivnosti koji svakodnevno radimo. Stručnjaci objašanjavaju mehanizme ovih dejstava, ali i upozoravju kada mogu da ukažu na neka stanja. U tom slučaju se savetuje da posetite lekara. Dakle, sada ćemo vam otrkiti zašto nam se dešavaju ovi fenomeni tokom dana.
Zašto kijamo?
Kada se u nosnoj šupljini nakupi previše mikroba, alergena i prašine iritiraju se nervni završeci nazofarinksa i, naučno rečeno, dešava se spazmodično izdisanje vazduha kroz nosni otvor. Drugim rečima, oštar, snažan izdisaj je kijanje koje gura klice, strana tela, alergene, višak sluzi i prašine u vazduh.
Norma je da kijate jednom dnevno, ali ako počnete da kijate svakog jutra ili ne možete da prestanete nakon jednog kijanja, to je razlog za uzbunu. Možda vam telo govori da mu nešto ne odgovara. Ili postoji alergen u blizini, ili imate hronični rinitis, ili morate da navlažite nosnu sluzokožu.
Postoji i neverovatan fenomen – refleks laganog kijanja kada osoba kija od jake sunčeve svetlosti. Naučnici to objašnjavaju time da ultraljubičasti zraci sunčeve svetlosti iritiraju olfaktorne receptore. Inače, poznato je da je kijanje na svetlost nasledno.
Ali, šta god da je uzrok kihanja, ne zaboravite da pokrijete nos maramicom, jer kada kijamo iz nosa nam brzinom od 160 km/h izleti više od sto hiljada bakterija koje ljudi u vašoj blizini mogu da udahnu.
Želite da kijate u najnepovoljnijem trenutku? Kijanje se može zaustaviti. Energično trljajte prstima most nosa ili se uštipnite za vrh nosa, ali često ne treba da se sputavate, jer tada klice ostaju u vašem telu.
Zašto zevamo?
Zevanje je najmisteriozniji fenomen tela, o čijoj svrsi naučnici još uvek raspravljaju. Poznato je da bebe počinju da zevaju još u materici. Skoro sve zeva: žabe, ptice, sisari, pa čak i ribe.
Mislite li da zevate jer niste dovoljno spavali ili vam je dosadno? Istraživanja su pokazala da zevanje nema nikakve veze sa nedostatkom sna ili dosadom. Postoje situacije kada osoba zeva, a uopšte ne želi da spava – posebno kada je zabrinuta ili kada joj je zagušljivo.
Kada smo pod stresom, zevamo s razlogom. Mozak se ponovo pokreće i… pregreva se! I nervni sistem odmah uključuje odbranu – zevanje, pokušavajući da ohladi mozak. Ili možda jednostavno nema dovoljno kiseonika u prostoriji ili je previše vruće.
Zevanje pomaže u oslobađanju od stresa
Još je teže objasniti zašto je zevanje tako zarazno. Prema jednoj teoriji, ovo je drevni refleks imitacije i empatije. Šta god da je uzrok zevanja, svi lekari se slažu u jednom mišljenju: zevanje je veoma korisno!
Prilikom zevanja, disajni putevi se širom otvaraju i mišići se opuštaju nakon čega nastaje prijatno i korisno stanje polugubljenja svesti na delić sekunde. Zevanje pomaže u oslobađanju od stresa, umora, mentalnog stresa i stimuliše funkciju mozga.
Zevanje takođe podstiče aktivnost suznih žlezda, normalizuje krvni pritisak, poboljšava raspoloženje, pomaže u prevenciji srčanog udara i drugih srčanih oboljenja. Dakle, ne bi trebalo da se borite ni protiv zevanja, osim možda u kancelariji vašeg šefa.
Zašto se protežemo?
Najprijatnije je jutarnje protezanje. Nakon sna mišići utrnu i zahtevaju zagrevanje, pa je protezanje i istezanje svojevrsno buđenje našeg tela. Priprema mišiće za normalan rad tokom dana, obnavlja normalnu cirkulaciju krvi i dovodi telo u režim aktivnosti.
U ovom trenutku vaše raspoloženje se čak popravlja, jer je dokazano da istezanje utiče na centre zadovoljstva u mozgu, a takođe se poboljšava cirkulacija krvi u mozgu, vid, ukus i taktilni osećaj.
Što smo stariji, manje se protežemo. To je, naravno, zbog nedostatka vremena ujutru. Ali pogledajte novorođenčad, kućne ljubimce, oni se vrlo često protežu, jer je ovaj refleks inherentan nama po prirodi i stoga je toliko važan.
Zato, protegnite se sa zadovoljstvom, jer od te jutarnje rutine zavisi kako će proteći ceo dan. Naglo skakanje iz kreveta može izazvati glavobolju, umor i loše raspoloženje tokom celog dana.
Zašto štucamo?
Štucanje je složen proces. Potiče od takozvanog vagusnog nerva, koji povezuje jednjak, dijafragmu i nervni sistem. Ako brzo jedemo, gutamo velike, loše sažvakane komade, prejedamo se i stomak se jako rastegne. Sve to remeti „vagusni“ nerv, koji kada je napet, remeti dijafragmu, a radi zaštite stvara oštre vazdušne udare koji guraju hranu kroz.
Često i dugotrajno štucanje je ponekad alarmantan signal za specijaliste. Naime, može da bude simptom gastritisa, opstrukcije creva, predstojećeg infarkta miokarda, povećane intrakranijalne hipertenzije ili kompresije intervertebralnog diska hernijom, tumorom vrat, jednjak ili pluća.
Štucanje je takođe često posledica nervnih poremećaja. U medicini su poznati slučajevi čitave mentalne epidemije, kada su stanovnici Arhangelske oblasti mesecima štucali, dobijajući štucanje jedni od drugih.
Bez obzira na to koliko je načina izmišljeno da se otarase ovog dosadnog stanja. Najpravilniji i ujedno jednostavni načini su istezanje, duboki ravnomerni udisaji, zadržavanje daha pri udisanju i nekoliko malih gutljaja vode. Mnogi ljudi se otarase štucanja tako što ih uplaše, ali već smo saznali da će ovaj metod samo pogoršati štucanje.
Zato kihnite, štucajte, zevajte i protežite se do mile volje! Lekari upozoravaju da su pokušaji suzbijanja svih uslovnih refleksa opasni po zdravlje!
fizkes; Deagreez / gettyimages.com
