BILJE KOJE ČUVA SRCE

by Zoran Kostić | 15.06.2023

Naučne studije su dokazale da utiču na smanjenje holesterola, visokog krvnog pritiska i jačaju srčani mišić

Sadržaj članka

Bilje koje čuva srce: Odlična prevencija za vitalnost
- Bilje koje čuva srce sprečava rizik od bolesti
- Beli luk i glog
  - Beli luk
  - Glog

BILJE KOJE ČUVA SRCE

Bilje koje čuva srce vekovima se koristilo u fitoterapiji. Rađena su opsežna ispitivanja koja su dokazala blagotvorno dejstvo belog luka i gloga na krvne sudove i cirkulaciju.

Bilje koje čuva srce: Odlična prevencija za vitalnost

Srčana bolest je i dalje „ubica broj jedan“. Savremena nauka je napravila veliki napredak u medicinskoj prevenciji i lečenju srčanih bolesti. Ne treba da zaboravimo ni biljke jer i one mogu pomoću.

Bolest srca ne treba samostalno dijagnostikovati ili lečiti nego se obratiti lekaru specijalisti. Uz konsulatciju s lekarom takođe mogu da se praktikuje i fitoterapija.

Bilje koje čuva srce sprečava rizik od bolesti

Visok nivo holesterola dovodi do zadebljanja krvnih sudova zbog čega srčani mišić nije snabdeven krvlju. Ovo može da dovede do angine pektoris, infarkta miokarda i iznenadne smrti.

Kada je u pitanju snižavanje holesterola ispod granice rizika od 200 mg/dl, odnos lipoproteinaniske gustine („loš“ holesterol) i lipoproteina visoke gustine („dobar“ holesterol) je veoma važan. Tek nakon testova krvi lekar određuje terapiju. Kada je o bilju reč, beli luk i glog imaju blagotvorno dejstvo na srce. Ali, pre nego što počnete da ih koristite, obavezno se konsultujte s lekarom. Naime, bilje može da ometa dejstvo pojedinih lekova.

Beli luk i glog

Beli luk i glog su od davnina poznati biljni lekovi koji utuču na cirkulaciju i rad srca. Naučna ispitivanja su se pozabavila njihovim lekovitim svojstvima.

Beli luk

Beli luk se u fitoterapiji koristi za snižavanje holesterola i triglicerida u krvi, potom za snižavanje krvnog pritiska i razređivanja krvi (poput aspirina). Veruje se da smanjuje masnoću u krvi koja se skuplja na zidovima krvnih sudova i smanjuje lepljivost trombocita kako bi se lakše kretali.

Između 1985. i 1995. objavljeno je dvadeset osam kontrolisanih kliničkih studija o preparatima od belog luka gde se statistički pokazalo značajno smanjenje nivoa holesterola.

Kako se uzima: Standardna doza je da se pojede oko četiri prosečna sveža čena belog luka dnevno. Recenzenti kliničkih studija zaključuju da se značajan efekat snižavanja holesterola ili lipida u krvi može postići sa dozom od 600 do 900 mg belog luka u prahu, koji sadrži 3,6 do 5,4 mg alicina. Ova doza se može uzeti u kapsulama ili tabletama.

Glog

Glog je biljka koja može da pomogne u slučaju oslabljenog rada srca, angine pektoris i u oporavku nakon srčanog udara. Ova biljka pomaže u snižavanju krvnog pritiska, blagim oblicima aritmija i anksioznosti. Farmakološke i kliničke studije su pokazale da glog pospešuje dotok krvi srčani mišić i jača kontrakcija. Srce je tada u stanju da pumpa više krvi u ostatak tela, a istovremeno pospešuje širenje krvnih sudova.

Pokazalo se da glog poboljšava cirkulaciju u ekstremitetima pomažući u smanjenju arterijskog otpora. Od 1981. do 1996. objavljeno je četrnaest kontrolisanih kliničkih studija o upotrebi ekstrakta gloga kod preko 800 pacijenata, pri čemu je skoro svaka studija pokazala kliničku efikasnost.

Kako se uzima: Glog se mora koristiti najmanje šest nedelja pre nego što se mogu očekivati rezultati. Doze se kreću u rasponu od 160 do 900 mg dnevno ekstrakta.

Foto: vavlt / gettyimages.com