04.12.2025
Saznajte kako probiotici mogu poboljšati raspoloženje, ojačati imunitet i podržati mentalno zdravlje kroz ravnotežu crevne mikroflore.
Kada većina ljudi razmišlja o koristima probiotika, obično ih povezuje sa zdravljem creva, ali ove korisne bakterije imaju i šire delovanje. Naime, probiotici mogu snažno uticati na mentalno zdravlje, a novo istraživanje objavljeno 2025. godine pokazalo je da mogu doprineti poboljšanju raspoloženja tokom vremena.
Konkretno, studija objavljena u časopisu npj Mental Health Research otkrila je da svakodnevno uzimanje probiotika može značajno smanjiti negativno raspoloženje kod zdravih odraslih osoba.
Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Leidenu u Holandiji ističe potencijal probiotika kao prirodnog načina za unapređenje emocionalne dobrobiti i dodaje se rastućem broju dokaza da zdravlje creva igra ključnu ulogu u mentalnom blagostanju.
Kako probiotici mogu poboljšati raspoloženje
Istraživači su sproveli randomizovano, dvostruko slepo, placebom kontrolisano ispitivanje u kojem je učestvovalo 88 zdravih dobrovoljaca. Učesnici su podeljeni u dve grupe: jedna je dobijala viševrsni probiotski dodatak sa sojevima poput Lactobacillus i Bifidobacterium, dok je druga dobijala placebo.
Tokom perioda od četiri nedelje, učesnici su svakodnevno popunjavali upitnike o raspoloženju i obavljali zadatke emocionalne obrade. Na početku i kraju studije, ispunjavali su i detaljnije psihološke upitnike.
Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su uzimali probiotike prijavili primetno smanjenje negativnog raspoloženja – uključujući osećaje anksioznosti, stresa i umora – već posle dve nedelje suplementacije.
Studija je takođe otkrila da su osobe sa izraženijom sklonošću izbegavanju rizika imale veće koristi od probiotika, što sugeriše da lične karakteristike mogu uticati na efikasnost probiotika u unapređenju raspoloženja.
Istraživači su zaključili da probiotici mogu doprineti mentalnom zdravlju opšte populacije, a takođe su identifikovali osobine ljudi koji ostvaruju najveću korist, što može pomoći u ciljanju rizičnih grupa u budućnosti.
Druge koristi probiotika
Osim poboljšanja raspoloženja, probiotici su povezani i sa brojnim drugim koristima za mentalno zdravlje. Mogu doprineti boljoj emocionalnoj obradi, što se vidi kroz veću preciznost u prepoznavanju izraza lica kod korisnika probiotika.
Određeni probiotski sojevi pokazali su i potencijal u ublažavanju simptoma neurodegenerativnih i neuroloških poremećaja, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest.
Probiotici doprinose i boljoj kognitivnoj funkciji smanjujući oksidativni stres i upale, podstičući proizvodnju neurotransmitera i jačajući integritet krvno-moždane barijere. Ovi mehanizmi zajedno podržavaju mentalno zdravlje i kognitivne sposobnosti.
Pored uticaja na mozak, probiotici imaju poznate koristi i za digestivno zdravlje jer uravnotežuju crevnu mikrofloru i ublažavaju simptome sindroma iritabilnog creva i upalnih bolesti creva. Takođe jačaju imunitet, smanjuju upale, a mogu pozitivno uticati i na zdravlje kože i regulaciju telesne težine.
Važnu ulogu u ovim procesima ima osovina creva–mozak, komunikaciona mreža koja povezuje gastrointestinalni trakt i mozak. Probiotici utiču na ovu osovinu modulacijom proizvodnje neurotransmitera poput serotonina i GABA-e, kao i na sisteme odgovorne za reakciju organizma na stres.
Prirodni izvori probiotika uključuju fermentisane namirnice poput jogurta i kefira, a dodatni unos je moguć i kroz suplemente.
Dodatni načini za poboljšanje raspoloženja
Iako probiotici pružaju značajne koristi, najdelotvorniji su kada se kombinuju sa drugim prirodnim strategijama za unapređenje raspoloženja. Uključivanje probiotika u ishranu je samo jedan od koraka.
Druge efikasne strategije obuhvataju:
Redovno vežbanje – fizička aktivnost oslobađa endorfine, prirodne podizače raspoloženja.
Uravnoteženu ishranu – hrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima podržava mentalno zdravlje. (Preporučuje se i izbegavanje namirnica koje pogoršavaju raspoloženje.)
Mindfulness i meditaciju – tehnike poput meditacije, dubokog disanja i joge smanjuju stres i anksioznost i doprinose emocionalnoj ravnoteži.
Dovoljno sna – kvalitetan i dovoljan san reguliše raspoloženje i nivo stresa.
Društvene veze – održavanje bliskih odnosa i socijalnih interakcija pruža emocionalnu podršku i povećava osećaj sreće.
Foto: Mizina/iStock / Getty Images Plus
