22.11.2024
Patološko gomilanje stvari postaje ozbiljan problem u mnogim porodicama
Ne možete da se odreknete stvari koje godinama ne koristite, možda vam zatreba ta stara činija, za knjigu vas vežu uspomene… Patološko gomilanje stvari postaje ozbiljan problem u mnogim porodicama. Da li ste jedna od njih?
U domu svakog od nas nalaze se stvari koje čuvamo iz jednog jedinog razloga – vezani smo za njih. To mogu biti podsetnici na neka lepa prošla vremena ili ih pak čuvamo samo za svaki slučaj (koji se obično nikada ne desi).
Ali, ako tih stvari ima baš puno, možda ste zapravo razvili takozvani Pljuškinov sindrom ili patološku potrebu za nagomilavanjem stvari.
Pljuškinov sindrom dobio je ovo ime prema Pljuškinu iz dela Nikolaja Gogolja „Mrtve duše“, koji je bio komplusivni sakupljač.
Ovo su znakovi koji ukazuju da ste patološki sakupljač stvari:
1. Da li ste kupoholičar?
Ako imate neutoljivu želju da stalno nešto kupujete, često i stvari koje vam nisu potrebne, budite svesni da jednog dana nećete više imati gde da ih stavite.
2. Deo vaše kuće je neupotrebljiv zbog stvari
Nepotrebne stvari koje se ne koriste polako mogu da preuzmu čitav životni prostor u kući kompulsivnog sakupljača, sprečavajući vlasnika da slobodno koristi čak i osnovne prostorije i predmete.
Sve počinje sa malom gomilom stvari u ćošku koje niste pipunuli mesecima ili godinama…
3. Stvari se nakupljaju spontano
Štedljivi ljudi mogu da sakupe puno stvari, ali tačno znaju šta skladište i gde. Ali, kod ljudi sa Pljuškinovim sindromom, nema nikakve naznake organizacije niti skladištenja zaliha. Stvari se nagomilavaju spontano, često i nasred sobe…
4. Čuvanje smeća
Siguran znak patološkog sakupljanja jeste čuvanje otpada koji bi drugi ljudi odmah bacili, poput starih novina, reklamnih materijala, dokumenata koji više ne važe, obuće koja se raspala… Ljudima sa Pljuškinovim sindromom veoma je teško da se odvoje od odeće koja im je mala, od cipela koje više ne mogu da obuju, čak i od slomljenih predmeta koje više ne mogu da koriste.
5. Nehigijenski uslovi
Patološkim salupljačima je teško da priznaju, ali u najvećem broju slučajeva oni žive u uslovima koji se smatraju nehigijenskim. Veliki broj stvari nosi sa sobom i puno prašine, koju je u jednom trenutku nemoguće očistiti. Često su tu i stvari koje se donose sa ulice, iz kontejnera za smeće.
6. Distancirate se od ljudi
Sa ovim poremećajem ponašanja pre ili kasnije dolazi i do osećaja stida i želje da se problem sakrije, pa se ljudi sa Pljuškinovim sindromom polako distanciraju od ljudi, kako ne bi dolazili u njihov prenatrpani dom.
7. Čišćenje i sortiranje stvari izaziva vam paniku i bes
Osobe sa Pljuškinovim sindromom čak i dobronamerno mešanje porodice i pokušaj da se deo stvari izbaci smatraju pretnjom koja u njima izaziva ljutnju, paniku i bes.
8. Stvari povezujete sa ljudima
Stvari ne treba da vam uzrokuju iste emocije kao ljudi. Osobe koje pate od patološkog sakupljanja teško se odvajaju i od plišanih igračaka jer ih podsećaju na detinjstvo, nikome ne daju stvari svoje bebe (iako je odrasla) jer osećaju kao da će ih to razdvojiti od deteta…
9. Pomoć stručnjaka je svakako neophodna, a ljudima koji opsesivno sakupljaju stvari uglavnom se preporučuje kognitivna bihejvioralna terapija, ponekad u kombinaciji sa antidepresantima.
