25.11.2024
Advokatska pripravnica Jovana Apostolovski pridružila se ocu koji je zasnovao pčelinjak, učinivši da porodični hobi postane ozbiljan posao u kojem ne nedostaje ljubav
U svet pčelarstva prvi je zakoračio moj tata, pre više od petnaest godina. Počeli smo iz radoznalosti, bez velikih očekivanja, sa nekoliko društava, a sad naš pčelinjak broji oko sto košnica. Po zanimanju sam diplomirani pravnik, trenutno radim kao advokatski pripravnik u Šapcu – za Lekoviti med započinje pčelarsku porodičnu priču Jovana Apostolovski.
Pčelinjak prodice Apostolovski nalazi u selu Radovašnica, na planini Cer. I upravo na padinama Cera, svake godine, ova mlada pčelarka bije bitku sa vremenskim uslovima za najznačajniju pašu za sve pčelare – bagremovu. Kada krene cvetanje lipe, košnice se sele na Frušku Goru, a pčele sezonu završavaju na severu zemlje, u Bačkoj, u selu Mol, u moru suncokreta.
Ponekad, kada vremenski uslovi dozvole, umeša se i paša uljane repice, kao što je to ove godine bio slučaj.
– Bagremov, lipov i suncokretov med su vrste koje imamo u ponudi. Godinama unazad bagremov med je omiljen među našim kupcima. Navike potrošača i kupaca se menjaju, ali bagremov med ne silazi sa trona najtraženije vrste meda – objašnjava Jovana.
Tokom prošle godine ljudi su počeli više da brinu o imunitetu i zdravlju uopšte, pa je tako i med postao traženiji, a traže se i drugi pčelinji proizvodi. Med se sve više nabavlja direktno od pčelara u koje kupci imaju poverenje, a tome su doprinele i vesti o falsifikovanom medu koji je preplavio rafove velikih trgovinskih lanaca.
– Kada pričamo o medu, pitanje svih pitanja jeste da li je kristalizacija znak prirodnog meda i odgovor je svakako – da. Ali, koliko god često ponavljali, ljudi su i dalje sumnjičavi kad im se tegla meda ušećeri. Mislim da je upravo u tome tajna velike popularnosti bagremovog meda kod nas, pored blage arome koju taj med ima. Bagremov med se sporo kristališe, za razliku od, na primer, meda uljane repice koji se kristališe samo nekoliko dana nakon vrcanja. Ali, ponavljam, i kada se kristališe med ne gubi svojstva, dobro je da ga koristite baš u takvom stanju. Ako želite da ga vratite u tečan oblik, potopite teglu meda koji se ušećerio u mlaku vodu (nikako u vruću kako med ne bi izgubio na kvalitetu) – savetuje Jovana.
Zbog divne arome, kaže, njena omiljena vrsta meda je lipov. Odličan je u borbi protiv prehlade i bronhitisa, pa je tokom ove i prošle godine porasla potražnja za ovim medom, zbog respiratornih infekcija izazvanih aktuelnim virusom.
– Med često kombinujem i sa lekovitim biljem. Mešavina koju zbog anemije i sama redovno koristim i koja mi je dosta pomogla je od meda i semena koprive. Druga mešavina, koja mi je među omiljenim, a koja se koristi i pomaže protiv bola u grlu je od meda i belog luka. Mnogima je ovo spoj nespojivog i ne usuđuju se da probaju, ali ipak probajte kad vas zaboli grlo. Potrebno je da pomešate šoljicu meda sa sitno seckanim belim lukom. Uzimajte po jednu kašičicu ove mešavine na nekoliko sati, tako što ćete polako grickati beli luk i pustiti da vam se med lagano topi u ustima – objašnjava Jovana, naglašavajući da se, kada se priča o zdravlju i pčelinjim proizvodima, ne sme preskočiti propolis.
– Koristim propolis svakodnevno. Propolis kapi deluju na viruse i bakterije, povećavaju otpornost organizma i podižu imunitet. Vrlo su efikasne u uklanjanju afti, smanjuju upalu desni, dezinfikuju usnu duplju, koriste se za dezinfekciju rana.
A na pitanje šta bi preporučila onima koji razmišljaju da li da se upute u plovidbu pčelarskim vodama, Jovana kaže:
– Da biste se bavili pčelarstvom na prvom mestu morate biti strpljivi. Morate da volite prirodu i pčele. Ovaj posao ne može da se radi bez ljubavi. Posle prve sezone pčelari ga ili napuste ili ostaju u pčelarstvu zauvek. Kada preživite prvu sezonu, više ne razmišljate o napuštanju, ma kakva godina bila, a nada da će sledeća godina biti bolja ne napušta vas. Svet pčelarstva je svet čuda. Samo ova čuda nisu iza ogledala, već u košnici. Da je Alisa zavirila u košnicu a ne u ogledalo videla bi veličanstvenost prirode u liku pčele. Uloga svake pčele u košnici, na čelu sa maticom, način na koji sakupljaju i prave med, njihov način opštenja, organizacija, svedoče da savršeno društvo postoji samo košnici – objašnjava Jovana Apostolovski, između ostalog i zašto se njen profil na Instagramu zove Alisa u zemlji pčelarstva.
Foto: privatna arhiva