KAKO NASTAJE I ZAŠTO JE DOBRO LIOFILIZOVANO VOĆE

Tehnika sušenja zasniva se na metodi obrade pri niskim temperaturama

Slatko suvo voće, koje rado kombinujemo sa poslasticama ili obrocima, sušeno je na veoma visokim temperaturama. Iako zdravo, ono ipak izgubi određene nutritivne vrednosti. Kako bi hranljive vrednosti ostale očuvane i nakon sušenja, razvijena je metoda koja ljubiteljima kvalitetnih i zdravih voćnih ukusa nudi drugačiji doživaljaj.
Najbolji, ali ujedno i najzahtevniji proces sušenja voća upravo je liofilizacija. Ova tehnika zasniva se na metodi sušenja pri veoma niskim temperaturama. Ako se pitate kako je to moguće, evo odgovora: neophodno je da se, pre svega, odaberu cele i sveže voćkice (najčešće je to bobičasto voće – maline, kupine, borovnice ili jagode – ali i ostalo voće poput kajsije ili jabuke). Ono se potom zamrzava na prilično niskim temperaturama (i do –60). Tako zamrznuto, stavlja se u vakuum, a određeni vazdušni pritisak suši voće. Sav taj proces traje i do 40 sati. Na taj način vrši se dehidratacija voća, te iz ploda ispari i do 90% vode.
Liofilizacijom voće zadržava svoj hemijski sastav i zapreminu. Kontaminacija proizvoda biva izbegnuta, jer većina mikroorganizama, pre svega bakterije i plesni, ne opstaju nakon ovog procesa. Takođe, hranljiva svojstva, prirodan miris, aroma, ukus i izgled ostaju očuvani, te imamo proizvod visoke prehrambene vrednosti. Osim toga, ovako sušeno voće ima duži rok trajanja i ne zahteva nikakve posebne uslove čuvanja. Možete ga koristiti kao sveže, dodati musliju, ovsenim kašama i staviti u kolače.