22.11.2024
Ako je kuvate na pravi način, pasta ne uzrokuje porast ili pad šećera u krvi
Testenina je verovatno jedna od najpopularnijih namirnica na svetu, a ipak je okrivljena za mnoge loše stvari u smislu našeg zdravlja i težine. Ali da li je to fer?
Čuli ste da mnogi ljudi govore da ne treba da jedemo „belu hranu“. I ovde bismo želeli da dodamo da je ovo loš savet, jer jednostavno nije istinit. To implicira da je bela hrana kao što je testenina (i krompir) nutritivno siromašna i da uzrokuje debljanje. Ali ovo nije tačno, jer postoje činjenice koje dokazuju da testenina nije naš neprijatelj.
Testenina ima hranljive materije
Da, bela testenina je „rafinisana žitarica“, ali ne pripada istoj kategoriji kao prerađena hrana kao što su krofne i keksići. Bela testenina je bogata vlaknima, vitaminima B i gvožđem. A ako želite više vlakana, izaberite testeninu od integralnog brašna, koja sadrži do sedam grama vlakana po porciji – to je otprilike jedna trećina onoga što nam je potrebno za dan.
Testenina ne podiže šećer u krvi
Testenina zapravo ima nizak glikemijski indeks (GI), koji rangira koliko vam raste šećer u krvi nakon jedenja različite hrane. GI testenine je između 50-55 (smatra se hranom sa niskim glikemijskim indeksom), u poređenju sa 70 za beli hleb (smatra se visokim). Veruje se da se hrana sa niskim glikemijskim indeksom sporije metaboliše i dovodi do nižih fluktuacija nivoa insulina, što je bolje za zdravlje. GI svakako nije savršena mera, ali sugeriše da testenina ne uzrokuje porast ili pad šećera u krvi kao što neki ljudi veruju.
Testenina nije noćna mora onih koji su na dijeti
Testenina je deo mediteranske dijete, načina ishrane za koji je u brojnim studijama pokazano da ima zdravstvene koristi, kao što je smanjen rizik od srčanih bolesti i dijabetesa – i zdravija težina.
Testenina se ne kuva samo sa teškim sosevima
Iako neki ljudi pastu povezuju sa teškim sosevima, ona se zapravo može kuvati sa svim vrstama zdrave hrane kao što su povrće, orasi, nemasni proteini i ulja.
