22.11.2024
Đorđe Jović, travar iz Smedereva, koji se pre 20 godina izlečio od opake bolesti, opisuje svoje strahove i odluku da pomoć potraži u fitoterapiji
Od adenokarcinoma na debelom crevu operisan sam 2002. godine, na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu. Duže vreme pre toga imao sam velikih problema, česta i obilna krvarenja, ali tada sam mislio da su to hemoroidi, pokušao sam ono što ne bih nikome savetovao da čini – da budem svoj dijagnostičar, što me je umalo koštalo glave. Od tada, iako sam ušao u tajne lekovitosti bilja, tvrdim da samo spoj zvanične i alternativne medicine može da napravi čudo i izleči čoveka – započinje svoju dramatičnu priču Đorđe Jović iz Smedereva, pravnik u penziji, danas poznati travar toga kraja koji se uspešno suprotstavio najstrašnijoj bolesti.
Da se konačno obrati lekarima, priča on dalje, doprinelo je ogromno krvarenje.
– Jedne noći, aprila 2002. jedan od ta dva kasnije dijagnostikovana tumora je pukao. Bio sam u lokvi krvi. Tada sam shvatio da sam sve vreme sebe zavaravao i da je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije od hemoroida. Potražio sam pomoć lekara. Uradili su biopsiju, uzeli uzorak i nekoliko dana posle toga saopštili mi da je u pitanju rak. Bio sam šokiran: doktora gledam a ne vidim ga, slušam, a ne čujem ga. Šta mi je sve tada pričao ne sećam se, niti znam kako sam stigao do kuće. Uhvatio me paničan strah, mislio sam da mi je došao kraj. Supruzi sam saopštio strašnu vest, svoje tri kćeri sam toga poštedeo – seća se Đorđe Jović i nastavlja:
– Sve do odlaska u bolnicu nisam verovao u bilje, alternativu, za mene je zvanična medicina bila zakon. Međutim, tamo mi je u ruke dospela knjiga jedne američke doktorke kojoj su operisali kancer, i koja je odbila hemioterapiju i zračenje. Svojim kolegama je odbrusila: „Pa zar jedva čekate da me se rešite“! Bio sam poljuljane nade da mi se medikamentima može pomoći, tim pre što sam svakodnevno video beznadežne slučajeve kojima nije pomogla ni hemioterapija, niti zračenje. Počeo sam da razmišljam o mogućnosti lečenja alternativom, a najprihvatljivije su mi bile biljke, iako o njima baš ništa nisam znao.Kada su mi predložili nastavak lečenja hemioterapijom ili zračenjem, odbio sam. U meni je rasla vera da mi bilje može pomoći.
Po izlasku sa klinike nabavio je knjige poznatih travara i profesora univerziteta:
– Došao sam do saznanja da je vrsta kancera koju imam jedna od najopasnijih i da se u 99 odsto slučajeva vraća za godinu do tri. Najpre sam krenuo od receptura akademika dr Jovana Tucakova, zatim prof. Gostuškog i knjige profesorke dr Nade Kovačević sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Osnovi farmakognozije, a onda sam nabavio literaturu svih poznatih travara stranih i domaćih, kao i stručnu literaturu o travama i njihovim svojstvima. Krenuo sam od nule.
Kada se malo oporavio od hirurškog zahvata, Jović je krenuo u berbu bilja:
– Brao sam razne vrste trava, i otrovnih i neotrovnih, i donosio kući, gde bih ih sortirao po udžbeniku, gledajući njihove slike i čitajući o lekovitim svojstvima svake od njih. Počeo sam da vodim evidenciju, da svaku koju sam našao upisujem i beležim najosnovnije podatke, šta je od nje lekovito, a šta ne. Sve treba znati, recimo, poluparazit imela raste na blizu 60 raznog drveća, a izuzetno je lekovita samo ona sa hrasta, topole i jele. Čitajući stručnu literaturu saznao sam da u Nemačkoj belu imelu cede i direktno ubrizgavaju u tumor dojke, i da je taj postupak uspešan u 77 odsto slučajeva.
Godinu dana od operacije tumor markeri su opet bili povišeni, a i sedimentacija je konstantno rasla.
– Sve brže sam sužavao krug receptura, a i biljaka koje su se pokazale da najviše pomažu u lečenju kancera. Počeo sam da pravim mešavine od njih po receptima poznatih fitoterapeuta i da konzumiram čajeve. Međutim, nijedan čaj po tim recepturama nije učinio da mi bude bolje. Tada sam kupio digitalnu vagu i počeo da sam eksperimentišem, kombinujući i konzumirajući čaj od nekoliko biljaka, dodavajući i oduzimajući njihove razmere. Posle tri meseca, bilo mi je bolje, što su i rezultati pokazali – sedimentacija je počela da pada, a tumor markeri takođe. Radio sam na pronalaženju optimalne recepture sve do onog momenta kada sam od pripremljenog čaja osetio komešanje u želucu i crevima. To je značilo početak čišćenja debelog creva od štetnih materija.
Najpre je, priča dalje, za mešavinu koristio samo sveže biljke, a kasnije je počeo da ih kupuje u specijalizovanim apotekama u suvom stanju:
– Sveže bilje sadrži 30 do 40 odsto više lekovitosti od suvog. Zbog toga treba, kada se pravi čaj od suvog bilja, staviti za 30 do 40 odsto više mešavine – ističe naš sagovornik.
Od svih recepata protiv kancera naš sagovornik je odabrao recepturu Tucakova, koju je prilagodio svojim spoznajama o delotvornosti određenog bilja:
– Za kancer nema mnogo biljaka koje pomažu. Najdelotvornije su, i one u određenim razmerama čine sadržaj moje čajne mešavine – trava rusa, zatim, bela imela, hajdučica, kopriva, rastavić, iđirot i crni gavez.
