21.11.2024
Hrom je mineral u tragovima koji igra ulogu u načinu na koji vaše telo razlaže proteine, ugljene hidrate i masti. Donosimo vam osam namirnica koje su bogate ovim mineralom.
Prema istraživanju, hrom može pomoći u smanjenju nivoa triglicerida i povećanju HDL (dobrog) holesterola. Takođe može poboljšati osetljivost na insulin kod ljudi sa dijabetesom tipa 2. Poboljšavajući osetljivost na insulin, hrom poboljšava odgovor ćelija na hormon insulin, koji je potreban telu da reguliše nivo šećera u krvi.
Hrom je važan za mnoge metaboličke procese
Hrom se relativno teško apsorbuje, pa manjak hroma predstavlja problem mnogim ljudima koji ne održavaju zdravu ishranu. Postoje različiti simptomi koji mogu nastati kao rezultat nedostatka hroma. Neki uobičajeni simptomi nedostatka hroma uključuju: gubitak težine, zdravlje očiju, konfuzija i poremećaj koordinacije. Takođe je utvrđeno da nedostatak hroma utiče na koncentraciju šećera, triglicerida i holesterola u krvi, što može dovesti do povećanog rizika od razvoja dijabetesa.
Hrom: Namirnice koje su bogate ovim mineralom
Ovo su neke od namirnica koje bi trebalo uključiti u svakodnevnu ishranu, naročito osobe koje imaju deficit hroma.
1 Sok od grožđa
Sok od grožđa je odličan izvor hroma. Samo 1 šolja obezbeđuje neverovatnih 7,5 mcg ili 21% dnevne količine. Međutim, sadržaj hroma u soku od grožđa može značajno da varira u zavisnosti od poljoprivrednih i proizvodnih procesa. Ovo važi i za drugo voće i povrće. Vitamin C u soku od grožđa takođe može povećati apsorpciju hroma u telu. U svakom slučaju, odaberite 100% prirodni sok od grožđa bez dodatog šećera.
2 Integralno pšenično brašno
Proizvodi od celog zrna mogu vam pomoći da dodate više hroma u svoju ishranu. Na primer, kriška hleba od celog pšeničnog hleba srednje veličine (36 g) obezbeđuje 1 mcg hroma ili 3% dnevne količine. Pored toga, integralno pšenično brašno je dobar izvor proteina i vlakana, dva hranljiva sastojka koja pomažu u smanjenju apetita, što može pomoći u gubitku težine.
3 Pivski kvasac
Pivski kvasac je vrsta gljivice poznata kao Saccharomyces cerevisiae je bogat izvor hroma, pružajući 9 mcg po supenoj kašiki (12 g), što čini 9% dnevne količine. Ljudi takođe koriste pivski kvasac kao dodatak ishrani kako bi povećali sadržaj proteina, povećali svoju energiju ili poboljšali imunitet. Takođe može pomoći u kontroli markera šećera u krvi kod ljudi sa dijabetesom tipa 2 kada ga uzimaju zajedno sa lekovima za dijabetes.
4 Sok od pomorandže
Porcija od 1 šolje soka od pomorandže obezbeđuje 2,2 mcg hroma ili 6% dnevne količine. Ovaj sok sadrži i druge antioksidanse, kao što su flavonoidi i karotenoidi. Konzumiranje ovih jedinjenja u soku od pomorandže povezano je sa manjim rizikom od srčanih oboljenja i upale. Dobar izbor je 100% prirodni sok od pomorandže. Proverite listu sastojaka i one koje sadrže dodatni šećer.
5 Govedina
Porcija govedine od 85 g obezbeđuje 2 mcg ili 6% dnevne potrebe. Drugi izvori proteina životinjskog porekla obezbeđuju manje hroma od goveđeg mesa, ali bi ipak mogli pomoći da dodate više minerala vašoj ishrani.
6 Sok od paradajza
Sok od paradajza je veoma hranljivo i osvežavajuće piće. Jedna šolja obezbeđuje 1,5 mcg ili 4% dnevne potrebe. Takođe se može pohvaliti velikim količinama vitamina, uključujući vitamine A, C i E. Takođe sadrži antioksidanse, posebno likopen, koji je povezan sa smanjenim rizikom od raka prostate. Međutim, sok od paradajza u konzervi obično je bogat soli, što može dovesti do povećanja krvnog pritiska kod nekih ljudi. Zato obratite pažnju na podatke sa ambalaže.
7 Jabuke
Jabuke su poznate po tome što su zdrave i hranljive, a sadrže i nešto hroma. Jedna jabuka srednje veličine (200 g) obezbeđuje 1,4 mcg minerala ili 4% njegove dnevne vrednosti. Jabuke su takođe odličan izvor rastvorljivih vlakana i grupe antioksidativnih jedinjenja zvanih polifenoli. Ova jedinjenja su povezana sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja.
8 Boranija
Pola šolje boranije (73 g) sadrži 1,1 mcg hroma ili oko 3% dnevne. Štaviše, boranija ima skup jedinjenja koje se zovu FODMAP. Ovo označava fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole. To je grupa ugljenih hidrata koji nesvareni stižu u creva. Crevne bakterije ih metabolišu, što može dovesti do nadimanja, gasova, bola i drugih probavnih simptoma. Ovo može biti problem za ljude sa digestivnim stanjima kao što je sindrom iritabilnog creva (IBS).
Mikhail Kolomiets / gettyimages.com