Uobičajeni lekovi koji mogu povećati rizik od dehidracije tokom leta

Tokom toplotnih talasa, određeni lekovi mogu povećati rizik od dehidracije, predstavljajući značajne zdravstvene rizike, posebno za one sa hroničnim bolestima.

Razumevanje ovih lekova i znanje kako da upravljate njihovim efektima može pomoći u ublažavanju opasnosti povezanih sa visokim temperaturama.

Lekovi koji mogu povećati rizik od dehidracije tokom leta

Dehidraciju mogu izazvati različiti lekovi, uključujući diuretike i lekove za krvni pritisak. Pijenje alkohola pogoršava opasnost. Kao rezultat toga, tokom perioda preterane vrućine, ključno je proveriti sve lekove koji se konzumiraju.

Ako uzimate bilo koji lek, posebno diuretike ili lekove za krvni pritisak, posetite svog kardiologa da vidite da li su potrebna bilo kakva prilagođavanja zbog vremenskih prilika.

Diuretici su jedni od najčešćih lekova koji izazivaju dehidraciju. Ovi lekovi podstiču proizvodnju urina, što dovodi do učestalijeg mokrenja. Mnogi srčani pacijenti uzimaju diuretike kako bi pomogli u smanjenju opterećenja srca kada ono ne funkcioniše kako treba. Tokom jakih toplotnih talasa ovi pacijenti moraju da se jave svojim lekarima u vezi sa odgovarajućom količinom diuretika“, ima poruku za one koji su na diureticima.

Uobičajeni lekovi koji mogu povećati rizik od dehidratacije

Uobičajeni lekovi na koje treba obratiti pažnju tokom intenzivnog toplotnog talasa su:

Diuretici

Često se propisuju za hipertenziju, srčanu insuficijenciju i edem, diuretici (kao što su furosemid, hidrohlorotiazid i spironolakton) podstiču izlučivanje tečnosti iz tela. Tokom toplotnog talasa, povećan gubitak tečnosti usled znojenja u kombinaciji sa diuretičkim efektom može dovesti do teške dehidracije.

Antihipertenzivi

Lekovi kao što su ACE inhibitori (npr. lizinopril), ARB ​​(npr. losartan) i beta-blokatori (npr. metoprolol) pomažu u kontroli visokog krvnog pritiska, ali takođe mogu smanjiti sposobnost tela da reguliše temperaturu, povećavajući rizik od toplote.

Antidepresivi

Određeni antidepresivi, posebno triciklični antidepresivi (na primer, amitriptilin) i SSRI (npr. fluoksetin), mogu uticati na mehanizme regulacije toplote u telu, čineći pojedince sklonijim pregrevanju i dehidraciji.

Antipsihotici

Lekovi kao što su haloperidol i risperidon mogu smanjiti sposobnost tela da se znoji i ohladi, povećavajući rizik od toplotnog udara i dehidracije.

Antiholinergici

Lekovi koji se koriste za različita stanja, uključujući preaktivnu bešiku (npr. oksibutinin), respiratorna stanja (npr. ipratropijum) i Parkinsonovu bolest (npr. benztropin), smanjuju znojenje, što otežava hlađenje tela tokom visokih temperatura.

Laksativi

Prekomerna upotreba laksativa, bilo zbog zatvora ili gubitka težine, može dovesti do značajnog gubitka tečnosti, povećavajući rizik od dehidracije tokom toplotnog talasa.

Lekovi protiv dijabetesa

Neki lekovi za dijabetes, kao što je metformin, mogu uticati na stanje hidratacije i, kada se kombinuju sa povećanim rizikom od dehidracije tokom toplotnog talasa, mogu iskomplikovati upravljanje glukozom u krvi.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID)

Uobičajeni lekovi protiv bolova kao što su ibuprofen i naproksen mogu uticati na funkciju bubrega i ravnotežu tečnosti, čineći dehidraciju verovatnijom tokom ekstremnih vrućina.

Šta da radite ako ste na takvim lekovima?

Pijte puno vode tokom dana, čak i ako ne osećate žeđ. Ciljajte na najmanje 8-10 čaša vode dnevno, a više ako se jako znojite. Konzumirajte napitke sa elektrolitima, kao što su sportska pića ili rastvori za oralnu rehidrataciju, da biste nadoknadili izgubljene soli i minerale. Izbegavajte slatke i kofeinske napitke, jer mogu doprineti dehidraciji.

Razgovarajte sa svojim lekarom o svojim lekovima pre toplotnog talasa. Oni mogu prilagoditi doze ili predložiti alternativne lekove koji predstavljaju manji rizik od dehidracije. Budite oprezni zbog znakova dehidracije ili bolesti povezanih sa toplotom, kao što su suva usta, vrtoglavica, prekomerno znojenje i konfuzija. Odmah prijavite sve neželjene simptome svom lekaru.

Provedite što više vremena u klimatizovanim prostorima. Ako nemate klima-uređaj, koristite ventilatore i tuširajte se hladnom vodom. Ostanite u zatvorenom prostoru tokom najtoplijih delova dana (obično između 10 i 16 časova). Ako treba da budete napolju, potražite hlad, nosite laganu i svetlu odeću i koristite šešir.

Izbegavajte naporne aktivnosti tokom vršnih vrućina. Odlučite se za lagane vežbe rano ujutro ili kasno uveče kada su temperature niže. Pravite redovne pauze ako ste aktivni i dozvolite svom telu da se ohladi.
Odlučite se za manje, češće obroke, a ne za teške, velike obroke. Uključite dosta voća i povrća sa visokim sadržajem vode, kao što su lubenica, krastavac i pomorandže.

Sasiistock / gettyimages.com