22.11.2024
Parosmija je poremećaj koji uzrokuje probleme u svakodnevnom životu ljudi. Hrana može mirisati pokvareno, ljudi mogu mirisati na znoj, čak i ako su čisti…
Da li znate šta je parosmija ili poznajete nekoga sa problemom? Neko vreme je ovaj poremećaj bio češći zbog COVID-19, ali ima i druge uzroke.
Šta je parosmija?
Parosmija je promena u normalnoj percepciji mirisa. Javlja se kada pomirišemo nešto što nam je poznato i što nam se obično dopada, a zapravo nam postane neprijatno. Postoji izobličenje mirisa koje smo nekada voleli. Može da preobrazi jutarnji miris kafe u odbojan smrad koji dovodi do mučnine. Parosmija je na listi najčešćih olfaktornih poremećaja, uz sledeće:
- Hiposmija: Smanjeno čulo mirisa.
- Anosmija: Nemogućnost percepcije mirisa.
- Fantosmija: Miris nečega što zapravo nije tu.
Većinu vremena, promenu čula mirisa prati poremećaj ukusa. A nedavno su bile veće posledice zbog njegove povezanosti sa COVID-19, iako infekcija koronavirusom nije jedini uzrok.
Kako funkcioniše čulo mirisa?
Da biste razumeli malo više o ovom stanju, neophodno je razumeti kako funkcioniše čulo mirisa. Sposobnost mirisa počinje u olfaktornim senzornim neuronima, koji se nalaze u gornjem unutrašnjem delu nosa. Odatle povezuju stimulus sa mozgom.
Svaki olfaktorni neuron ima receptor koji je stimulisan molekulima koji se oslobađaju u okolini. Poruka stiže do mozga i tamo se prepoznaje kao miris. Ova identifikacija uključuje i sećanja. To se razlikuje od čisto hemijske identifikacije koja se dešava, na primer, u industriji hrane ili parfema.
Šta se dešava kod osobe sa parosmijom?
Proces nije sasvim jasan i zavisi od osnovnog uzroka. Međutim, stručnjaci se slažu u pretpostavci da postoji delimičan gubitak olfaktornih neurona, što uzrokuje nepotpunu percepciju mirisa.
Publikacija u The Laringoscope je pokazala da olfaktorni trening pomaže da se oporave izgubljene funkcije, tako da bi bilo izvodljivo stvoriti nove „popravke“ neuronskih veza.
Na ovaj ili onaj način, najčešći simptom je uvek neprijatna promena u percepciji mirisa.
Mirisi koji su nam se dopali doživljavaju se kao mirisi truleži i paljevine. Ruža ili cvet mogu mirisati na izmet. Takođe možemo pomisliti da nam je ručak izgoreo dok kuvamo.
Uzroci parosmije
Trenutno se može ukazati na više od 100 uzroka parosmije. Hajde da razgovaramo o najčešćim:
- Pušenje
- Polipi u nosu
- Hormonske promene
- Kranioencefalične traume
- Zračenje od tretmana raka
- Izloženost hemikalijama ili lekovima
- Infekcije gornjih disajnih puteva, kao što je sinusitis
- Poremećaji koji utiču na nervni sistem, kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova bolest
Parosmija izazvana COVID-19
Pre nekoliko godina COVID-19 pridružio listi uzroka parosomije. Analiza objavljena u časopisu Nature navodi da 47% ljudi sa bolešću ima istovremene promene mirisa i ukusa. Od ovog procenta, 23% tvrdi da je patilo od parosmije.
Ali šta uzrokuje parosmiju zbog koronavirusa? U početku se mislilo da se to dešava zato što virus napada olfaktorne neurone. Međutim, studije na ovu temu otkrile su da to nije slučaj. Olfaktorni neuroni su povezani sustentakularnim ćelijama, koje sadrže protein koji se zove ACE2. Virus napada ove ćelije jer protein deluje kao kod koji omogućava SARS-CoV-2 da uđe i ošteti ih. Ovo takođe može biti uzrok anosmije koja se pripisuje koronavirusu.
Nakon infekcije i ulaska virusa u ćelije, preko ACE2 proteina, počinju ožiljci i pokušaji reparacije od strane tkiva respiratornog sistema. Tokom ovog procesa stvaraju se nove i pogrešne neuronske veze, koje će na kraju izazvati parosmiju.
Da li se leči parosmija?
Ne postoji poseban tretman koji bi to rešio. Zapravo, recepti su naznačeni prema onome što bi trebalo da bude uzrok koji je doveo do problema.
Pušaču će biti savetovano da prestane da puši. Ako su prisutni polipi u nosu, oni će biti uklonjeni, dok se sinusitis će se lečiti antibioticima. Upotreba vitamina i minerala kao dodataka za lečenje nije uvek efikasna. Prema istraživanjima, poboljšanja se dobijaju ako osoba ima potvrđeni deficit mikronutrijenata.
Uticaj parosmije na svakodnevni život
Ljudi koji dugo pate od parosmije mogu primetiti da im je kvalitet života smanjen, zbog osećaja gađenja koji ih prati. To sprečava ljude da obavljaju svoju normalnu rutinu, pa čak i da prisustvuju društvenim događajima. Na primer, hrana može mirisati pokvareno, ljudi mogu mirisati na znoj, čak i ako su čisti, a sredstva za dezinfekciju se mogu asimilirati sa fekalijama. Čak i sam miris tela može izazvati odbojnost.
Čulo ukusa i mirisa su povezani. Stoga je uobičajeno da pacijenti menjaju svoje navike u ishrani, jer hrana postaje neprijatna zbog svog mirisa. Neki ljudi gube težinu tako što ne mogu da izdrže hranu i smanjuju svoje dnevne kalorije.
Setimo se da je čulo mirisa sredstvo za preživljavanje. Zato ne bi trebalo da dozvolimo da vreme prođe ako mislimo da imamo parosmiju. Trebalo bi da se konsultujemo lekara i započnemo odgovarajuće testove za otkrivanje njegovog porekla.
AaronAmat / gettyimages.com
