01.11.2024
Ukoliko se borite sa Kronovom bolešću, osim propisanih medikamenata, u lečenju ovog oboljenja ključna je i ishrana, a olakšanje mogu doneti i čajevi.
Kronova bolest je hronična upalna bolest creva koja najčešće zahvata donji deo tankog creva (ileum) i debelo crevo, ali može zahvatiti bilo koji deo digestivnog trakta, od usta do anusa. Bolest je deo grupe oboljenja poznate kao inflamatorne bolesti creva (IBD), koja takođe uključuje ulcerozni kolitis.
Kako živeti sa Kronovom bolešću?
Budući da ne postoji lek koji će u potpunosti eliminisati Kronovu bolest, cilj je da se pacijent uvede u remisiju i da se ta remisija održi. Osim toga, naglasak je na poboljšanju kvaliteta života i minimalizaciji nuspojava lekova koji se koriste u terapiji. Osim medikamenata, u lečenju ovog oboljenja bitan je režim ishrane, kao i kontrola stresa. Postoji pet kategorija lekova koji se mogu koristiti sami ili u kombinaciji s drugim sredstvima za lečenje Kronove bolesti.
Kronova bolest može onemogućiti adekvatnu apsorpciju vode, pa postoji rizik od dehidratacije. Zato je važno piti veće količine vode. Slično važi i za vitamine i minerale − zbog otežane apsorpcije, možda će biti potrebni dodatni suplementi, koje prepisuje lekar. Ukoliko lekovi, promenjena ishrana i način života ne pomognu pacijentu s Kronovom bolešću, ili u slučaju dodatnih komplikacija, lekar može predložiti operaciju.
Saveti za olakšanje simptoma kod osoba sa Kronovom bolešću
Pomoć firoterapije
Pomešajte jednake delove crnog sleza, petrovca, hajdučke trave, vodopije, kantariona, bokvice, morača i pelina, pa pripremite čaj: kašiku čajne mešavine prelijte s pola litra ključale vode i ostavite to poklopljeno da se hladi 20 minuta. Zatim procedite i pijte tokom dana, na prazan stomak.
Kao dopunu čaju trebalo bi svakog dana koristiti i odvar od ovsa: pregršt neoljušćenog ovsa kuvajte u dva litra vode dok se ta količina ne svede na litar. Zatim procedite. Dobijenu tečnost pijte tokom dana, po želji.
Pazite šta jedete
Oboleli od Kronove bolesti mogu jesti sve vrste supa i čorba od posnog mesa, kao i potaže od pasiranog povrća. Supama se može dodati sitna testenina (makarone od heljde), a čorbama pirinač (integralni) ili griz.
Osobama s hroničnim zapaljenjem creva preporučuje se ishrana s malom količinom kvasca. Najbolje je jesti tost ili hleb pečen dan ranije, odnosno dvopek. Povrće i voće najbolje je pasirati. Juneće i pileće meso − kao i riba − može se kuvati, dinstati ili peći, s tim što treba skinuti kožicu s ribe tokom jela. Jaja se jedu kao meko kuvana, jedanput nedeljno. Gazirana slatka pića i zaslađene voćne sokove treba izbegavati.
Takođe, treba izbegavati masnu hranu, prženu u ulju ili masti, proizvode poput majoneza i punomasnog krem sira, namirnice bogate vlaknima, kukuruz, pasulj, sveži celer i brokoli, kao i ljuta i začinjena jela i mlečne proizvode.
Ako postoje grčevi, preporučuje se konzumiranje čaja (kamilica, matičnjak), pirinča kuvanog na vodi (bez masnoća i mleka), supa od ovsa i ječma (sadrže sluz) i dvopeka. Kad se stanje poboljša, postepeno se uvode termički obrađene namirnice i uzima se više obroka tokom dana.
dragana991 / gettyimages.com
