04.12.2025
Kada je niska telesna temperatura normalna, a kada znak sepse ili drugih stanja? Proverite uzroke, simptome i preporuke lekara.
Normalna telesna temperatura razlikuje se od osobe do osobe i kreće se od približno 36,1 do 37,2 °C. Vaša prosečna temperatura menja se u zavisnosti od godina, pola i doba dana — pa čak i pod uticajem fizičke aktivnosti. Nisku telesnu temperaturu možete imati i kada ste bolesni i kada ste zdravi.
Šta znači niska telesna temperatura?
Malo niža temperatura od uobičajene obično nije razlog za brigu.Štaviše, istraživanja ukazuju da prosečna ljudska telesna temperatura možda blago opada i da 36,4 °C može biti „novo normalno“. Razlog bi mogao biti taj što mnogo vremena provodimo u prostorima sa kontrolisanom temperaturom, ali i eventualan pad metabolizma ili upalnih procesa na nivou populacije.
Koja je temperatura „previše niska“?
Stalno snižena ili izrazito niska telesna temperatura — ispod 35 °C— često ukazuje na slučajnu hipotermiju ili neki osnovni zdravstveni problem. Temperatura niža od 35 °C ne obezbeđuje dovoljno toplote srcu, nervnom sistemu i drugim organima za normalno funkcionisanje. Hipotermija je hitno stanje: ako je temperatura ispod 35 °C, odmah potražite lekarsku pomoć.
U nastavku su mogući uzroci niske telesne temperature — i kada treba da se javite lekaru.
Zbog čega sve može biti niska telesna temperatura?
1. Hipotermija
Vaša telesna temperatura odražava ravnotežu između toplote koju telo stvara i one koju gubi. Produženo izlaganje hladnoći može dovesti do hipotermije zbog prekomernog gubitka toplote.
Bebe i starije osobe su naročito osetljive, jer njihov organizam slabije reguliše temperaturu. Teška hipotermija je verovatnija u ekstremnim uslovima — na primer, ako vam se automobil pokvari usred mećave i nemate bliski izvor toplote — nego prilikom nekoliko sati provedenih napolju u toploj odeći tokom hladnog dana.
Ako planirate boravak napolju po hladnom vremenu, obucite se slojevito i izbegavajte alkohol, jer on širi površinske krvne sudove i povećava gubitak toplote.
Ako sumnjate na početak hipotermije, zatražite medicinsku pomoć što pre. Dok je čekate, možete pokušati da podignete temperaturu jezgra ovako:
Izađite iz hladnog okruženja.
Skinite mokru odeću.
Umotajte se u ćebad/suve slojeve.
Pijuckajte tople napitke.
Ne primenjujte direktnu jaku toplotu (npr. veoma vruću vodu).
2. Hipotireoza (smanjen rad štitaste žlezde)
Hormoni regulišu mnoge telesne funkcije, uključujući održavanje temperature. Hormonski poremećaji poput hipotireoze — stanja smanjenog lučenja hormona štitaste žlezde — mogu dovesti do niže temperature ili nepodnošenja hladnoće. Niska telesna temperatura ponekad je važan trag koji upućuje na hipotireozu.
3. Poremećaji nervnog sistema
Deo mozga koji se zove hipotalamus glavno je „komandno mesto“ za regulaciju telesne temperature — odatle kreću signali koji podstiču očuvanje ili gubitak toplote. Poremećaji nervnog sistema mogu narušiti ovu regulaciju ili odgovor na hladnoću, što vodi niskoj telesnoj temperaturi. Primeri uključuju:
moždani udar
povredu kičmene moždine
Parkinsonovu bolest
multiplu sklerozu
4. Infekcija ili bolest
Većina ljudi vezuje povišenu temperaturu za infekciju — i to često jeste slučaj.
Međutim, niska temperatura može se javiti i kada ste bolesni. Na primer, ozbiljna infekcija poput upale pluća ponekad snižava temperaturu, posebno kod starijih i osoba sa oslabljenim imunitetom. Hipotermija udružena sa teškom infekcijom često ukazuje na sepsu — nekontrolisani zapaljenski odgovor organizma sa posledičnim otkazivanjem organa/sistema.
Ako imate nisku temperaturu ali osećaj vreline, a prisutni su i drugi znaci sepse (ubrzano disanje, ubrzan puls, zbunjenost), to može biti znak ovog stanja. Odmah potražite lekarsku pomoć, jer pojava niske temperature u sklopu sepse obično znači potencijalno životno ugrožavajuću situaciju.
5. Određeni lekovi
Blago snižena temperatura može biti neželjeni efekat nekih terapija, uključujući pojedine lekove koji se koriste za lečenje depresije, bipolarnog poremećaja i shizofrenije.
6. Druga zdravstvena stanja
Ređi uzroci niske telesne temperature su:
Anoreksija nervoza
Hronični deficit vitamina B1 (tiamina), poznat kao Verneke–Korsakovljev sindrom
Određeni kožni poremećaji, npr. eritrodermijska psorijaza
Još jedna napomena: Krvni pritisak je viši na hladnoći i niži na toploti. Hladnoća sužava krvne sudove, pa je za protok krvi potreban veći pritisak. Niže temperature kože (često korišćene kao približna mera temperature jezgra u istraživanjima) povezane su sa višim pritiskom.
Kako pravilno izmeriti temperaturu
Ponekad termometar pokazuje nižu temperaturu jer je merenje izvedeno nepravilno. Da biste dobili tačnu vrednost, sledite ove korake:
Uvek koristite digitalni toplomer: tipovi su rektalni, oralni, za temporalnu arteriju (skener preko čela), pazušni i za uho. Oralni i rektalni su obično tačniji od ostalih, koji mogu biti pod uticajem spoljne temperature.
Uverite se da toplomer dodiruje kožu.
Držite toplomer mirno dok meri.
Ne uklanjajte ga dok ne zapišti ili ne prikaže da je merenje završeno.
Proverite 2–3 puta ako sumnjate u rezultat.
Niska telesna temperatura: Kada treba da se javite lekaru
Ne morate ići kod lekara svaki put kada temperatura poraste ili padne za stepen–dva. Temperatura oko 36 °C može biti potpuno normalna ako se inače osećate dobro.
Ipak, javite se lekaru ako vam je telesna temperatura redovno niža 36 °C, naročito ako imate i druge simptome.
Odmah pozovite hitnu pomoć ako Vi ili neko u Vašoj blizini ispoljava znake hipotermije ili sepse, uključujući:
drhtavicu
usporen, nerazgovetan govor
sporo, plitko disanje
slab puls
gubitak koordinacije
pospanost
zbunjenost
gubitak pamćenja
gubitak svesti
svetlocrvenu, hladnu kožu (kod beba)
Foto: kazakova0684/iStock / Getty Images Plus
