Meningitis: List masline i hlorela pomažu da se smanji upala  

Meningitis najčešće izazivaju bakterijske i virusne infekcije − rana dijagnostika i lečenje od ključnog su značaja. Ublažavanju simptoma doprinose i preparati na bazi lekovitog bilja.

Meningitis predstavlja upalu moždanih ovojnica, zaštitnih membrana koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu, mogu izazvati različiti mikroorganizmi, ali uglavnom se kao uzročnici prepoznaju virusi i bakterije.

Meningitis: Kako bilje može da pomogne?

U manjem broju slučajeva uzrok može biti iritacija moždanih opni nezaraznim činiocima – određenim lekovima, tumorskim procesima, bolestima vezivnog tkiva, alergijskim reakcijama…

Meningitis je obično praćen ukočenošću vrata, glavoboljom, konfuzijom i izmenjenim stanjem svesti, povraćanjem, netolerancijom na svetlost (fotofobija) i glasne zvukove (fonofobija), pospanošću, smanjenim apetitom…

Uobičajeni virusni meningitis javlja se mnogo češće od onog bakterijskog, a brojni slučajevi zabeleženi su proteklih meseci kao jedna od posledica kovida 19. U uslovima kućnog lečenja, uz propisanu terapiju, pored mirovanja i dovoljnog konzumiranja tečnosti, od pomoći mogu biti i određene lekovite biljke.

Meningitis: Hlorela čisti krv

Zeleni pigmenti koji učestvuju u procesu fotosinteze, kao sakupljači svetlosti neophodne za stvaranje energije, važni su za biljke otprilike koliko i krv za čoveka. Stručnjaci su otkrili da je jedan od njegovih najboljih izvora slatkovodna alga hlorela, pa se upravo ona svrstava u najbolje prirodne lekove za meningitis.

Naime, utvrđeno je da je hlorofil po strukturi skoro identičan hemoglobinu, samo što u svom središtu ima magnezijum umesto grožđa. Zahvaljujući tome, on doprinosi povećanju broja krvnih zrnaca, prenošenju kiseonika i pročiščavanju krvi, pa samim tim ubrzava oporavak i smanjuje oštećenja izazvana bolešću.

Procenjuje se da hlorela sadrži dvadesetak minerala i vitamina koji mogu pomoći u borbi s meningitisom, pa se preporučuje kao redovni dodatak ishrani. Hlorofil se nadoknađuje i svakodnevnom konzumacijom veće količine zelenog povrća.

Čaj od lista masline

Baš kao i maslinovo ulje, list ove biljke poseduje brojne terapijske vrednosti poznate od davnina. Njegov najznačajniji sastojak jeste hemijsko jedinjenje oleorupin, vrlo jak antioksidans koji eliminiše štetne slobodne radikale i koji je zaslužan za gorak, opor ukus ulja.

Najefikasnijom se pokazala upotreba ekstrakta lista masline kad su u pitanju infekcije izazvane mikroorganizmima: upala pluća, hepatitis B, meningitis, malarija, tuberkuloza, kandida i gonoreja. U njemu je zastupljena i elenolinska kiselina, koja sprečava rast bakterija. Standardna doza ekstrakta iznosi 250 do 500 miligrama, a uzima se jednom do triput dnevno.

Može se konzumirati i čaj – kašiku sitno iseckanih listova masline prelijte sa 2,5 dl ključale vode i ostavite to da odstoji poklopljeno pola sata. Zatim procedite. Pijte dve do tri šolje čaja dnevno.

Pat_Hastings / gettyimages.com