KAKO SAM POBEDILA KOKSARTROZU I EKCEM

Eni Šušak iz Beograda odmalena se susrela sa autoimunom bolešću  koja je izazvala brojne zdravstvene tegobe. Evo kako je uspela da ih prevaziđe

Moje putovanje ka zdravoj hrani počelo je nedugo sa rođenjem. Sa godinu i po dana ustano­vljena mi je celijakija – autoi­muna bolest usled koje sam morala da jedem namirnice bez glutena. Danas je ovo oboljenje mnogima poznato, ali pre trideset i više godina, bilo je mnogo dru­gačije. Zbog celijakije, već od detinjstva, bila sam na specijalnom režimu ishrane i naučila sam da budem disciplinovana i da ne podležem raznoraznim iskušenjima. Nažalost, usled lekarske greške, mojoj mami je rečeno da mi u pubertetu vrati gluten u ishranu, jer tada, navodno, celijakija ‘prolazi’. Deset godina sam jela ‘normalnu’ hranu. Za to vreme primećivala sam razne simptome, ali nije­dan lekar nije pomislio da je uzrok tome celijakija – priča Eni Šušak.

– Sasvim slu­čajno, 2010. godine otkrila sam da i dalje imam celija­kiju i moj život se premotao unazad. Ose­ćala sam da moram sve ispočetka – da menjam navike, da lečim nešto što sam mislila da je prošlo. Tada sam već bila odrasla osoba i preuzela sam odgovornost i obaveze koje su bile na mami dok sam bila dete. Nekoliko godina kasnije, otk­rila sam da imam koksartrozu oba kuka, dijagnozu koja je zabrinjavajuća kada imate dvadeset i osam godina. Usled de­cenije nelečene celijakije, razvila sam ekceme po šakama i laktovima, zglobovi su mi bili otečeni bez razloga. Imala sam jake glavobolje i druge simptome. Oko 2014. godine počinje moje samostalno istraživanje zdrave ishrane. Počelo je sa hrono-ishranom, nakon čega sam vrlo brzo postala vegan, iz zdravstvenih i etičkih razloga. Eksperimentisala sam sa sirovom hranom, isprekidanim postovima i drugim mogućnostima.

Konačno, moje lutanje se okončalo 2018, kada sam otkrila medicinskog medijuma. U tom trenutku već nekoliko godina bavila sam se jogom i počela sam svoje telo na dru­ga­čiji način da doživljavam. Razmišljala sam kako je koncept o autoimunim bolesti­ma veoma čudan. Osećala sam svoje telo kao savršen mehanizam i činilo mi se go­tovo nemoguće da se ono ‘zbuni’ i počne da napada samo sebe. Bilo mi je neverovatno da telo izaziva bolest sa kojom se nosim. Jednostavno, nije mi bilo logično. I baš tada, mama mi je pos­lala tekst medicinskog medijuma o autoi­mu­nim bolestima. Tekst se bavio time kako patogeni i virusi izazivaju oboljenja koja mi ,hranimo, namirnicama koje je­demo. Me­dicinski medijum Entoni Vilijam objašnjava nam da nije gluten taj koji izaziva celijakiju. Gluten je okidač za upalni proces u crevima, čiji je uzrok, u stva­ri, streptokoka, kao kofaktor virusa Epštajn-Bar. Kada sam pročitala njegove reči: ,Vaše telo nije krivo, vaše telo ne radi protiv vas,, osetila sam olakšanje koje ne mogu da opišem. Kao da je sve odjednom došlo na svoje mesto.

Da li ste se suočili sa određenim zdravst­enim problemom i kako ste ga rešili?

– Nekoliko meseci nakon što sam proči­tala ovaj tekst, izašle su mi strašne bubuljice po licu, kakve nisam imala ni u pubertetu. I tada sam se setila da je u tom članku pisalo o soku od celera. Počela sam da pijem sok i lice mi je bilo čisto u roku od dve nedelje. Nijedan drugi dokaz više mi nije bio potreban. Znala sam da sam našla pravi put. Kasnije, sve do danas, kako pratim protokole medicinskog medijuma, osećam se bolje i rešavam prob­leme i simpt­ome, jedan po jedan. Išijas, od kog sam ra­nije patila usled napornog posla, ne osećam više. Koksartrozu i ne znam da imam, jer nemam bolove. Ekcem više ne izlazi, zglo­bovi nisu otečeni, krećem se i vežbam pet puta nedeljno sa ovom ishra­nom. Ne samo ja, zajednica od nekoliko stotina hiljada ljudi koji se pridržavaju ovih protokola dokaz je njihove efikasnosti.

Zašto mislite da su teški metali jedan od glavnih uzroka brojnih tegoba?

– Kada su teški metali prisutni u telu, oni ometaju protok električne energiju u mozgu. Električni impulsi koji treba da putuju mozgom i prenose informacije i životnu energiju, slabe usled teških metala. Ovi simp­tomi se ne razvijaju preko noći već tiho, tokom godina i decenija.

Ako se pitate zašto je to uopšte važno i na koga se odnosi i možda mislite da vi sigurno nemate teške metale, malo ću vam približiti šta to znači. Da li ste ikada jeli u restoranu? Da li koristite aluminijumsku foliju u kuvanju? Da li koristite metalni ili srebrni pribor? Da li ste ikada pili klasične lekove? Da li imate stare plombe od žive? Da li pijete vodu sa česme? Da li koristite parfeme? Ovo su samo neki od primera kako teški metali ulaze u naš organizam i ne spominjući još opasnije izvore, kao što su pesticidi. Kada vam otupe noževi, da li ste se zapitali gde su otišle čestice metala sa oštrog vrha koji je sada tup? Ne, mi nastavljamo da oštrimo noževe nas­leđene od bake i tako unosimo metale u svoj organizam. Šta mislite da se dešava u resto­ranima? Izgre­bano posuđe i pribor koji se koristi samo pogorša­vaju situaciju, bez ičije namere. Hteli ili ne, svakodnevno smo izloženi teškim metalima, bez obzira čime se bavimo i kuda se krećemo, pogotovo ako živimo standardnim životom u gradu. Svi farmaceutski lekovi imaju teške metale u sebi, na primer. Udišemo teške metale, kiša je puna teških metala, pijemo ih kroz vodu, unosimo ih putem krema i žvaćemo kroz žvake u želji da osvežimo dah.

Koji simptomi ukazuju da je organizam pun teških metala?

-Važno je odrediti koju kom­binaciju teških metala imamo. Na primer, kada se nađu aluminijum i živa, javlja se veoma toksična reakcija čiji rezultat možemo osetiti kao simptome depresije, anksioz­nosti, gubitka pamćenja, trnjenja ili slabosti udo­va. Tako možete biti anskiozni ili depresivni godinama i po­sećivati terapeuta (što podrža­vam apso­lut­no), ali pravi uzrok vaše ank­sioz­­nosti leži u teškim metali­ma.

Ekcem, psorijaza i vitiligo su znak preopterećenosti tela teškim metalima, kao i prisustva virusa Epštajn-Bar, koji se njima hrani. Kod dece visok nivo žive i alu­min­ijuma u jetri i mozgu dovodi do poremećaja pažnje, poteškoća u konce­n­traciji i učenju, kao i prob­lema u ponašanju. De­men­cija, Alc­haj­merova bolest, šizo­fre­nija, op­se­sivno-kom­pul­sivni po­re­mećaj, sve ovo su simptomi preop­tere­ćenosti teškim metalima.

Kako izgleda pro­tokol za izbacivanje teških metala?

– Potrebno je prvo da og­ra­niči­mo njihov unos, koliko je moguće. Možda će to biti tako što ćemo prestati da koristimo staro metalno posuđe, aluminijumsku foliju, sma­njićemo upotrebu lekova i ređe će­mo jesti u restoranima, na primer. Pored toga, možemo da pijemo i ukusan smuti za izbacivanje teških metala, skraćeno – HMDS (heavy metal detox smoothie). Sastojci ovog smutija su pažljivo odabrani, pomažu da se izvuku teški metali iz mozga i jetre, odakle spontano nika­da ne bi otišli. Da bismo po­mogli izbacivanje teških metala, idealno je da pre smutija popijemo vodu sa limunom i sok od celera, kao i da se do ručka uzdržimo od masnoća.