01.11.2024
Hronične dnevne glavobolje i te kako mogu da remete kvalitet života. Okrivamo vam zašto se javljaju, koje vrste postoje i na koji način mogu da se ublaže tegobe.
Prisustvo hroničnog svakodnevnog bola može da onesposobi osobu, jer utiče na njen kvalitet života i mentalno zdravlje, kao i na fizička, socijalna i profesionalna funkcionisanja. Procenjuje se da oko 90% pacijenata sa hroničnim dnevnim glavoboljama ima koegzistirajuće psihijatrijske probleme.
Šta su hronične dnevne glavobolje?
Hronične dnevne glavobolje su grupa poremećaja koje karakteriše ponavljanje glavobolje, najmanje 15 dana u mesecu, 3 meseca ili više godišnje i duže od 4 sata dnevno. Otprilike 3 do 5% svetske populacije ima glavobolje svaki dan ili skoro svaki dan. Ovo se odnosi na bilo koju vrstu glavobolje koja se javlja skoro svakodnevno ili svakodnevno. To takođe uključuje i podtipove kao što su:
- Kontinuirana hemikranija
- Klaster glavobolje
- Transformisana migrena
- Hronične tenzione glavobolje
- Idiopatska intrakranijalna hipertenzija
Transformisana migrena i hronične tenzione glavobolje su najčešće. Zbog svoje ponavljajuće prirode, onemogućavaju. Intenzitet ometa rad i san.
Uzroci hronične dnevne glavobolje
Uzrok primarnih hroničnih dnevnih glavobolja nije dobro poznat, jer ne postoji jedno poreklo. Međutim, u sekundarnim se mogu naći uslovi kao što su sledeći:
- Zapaljenje krvnih sudova (ili vaskulitis) u i oko centralnog nervnog sistema: to uključuje moždane udare, hipertenzivnu urgentnost i prisustvo cerebralne aneurizme.
- Upala nerava (ili neuralgija): posebno okcipitalnog nerva ili trigeminalnog nerva.
- Infekcije: meningitis, sinusitis.
- Promene intrakranijalnog pritiska: smanjenje ili povećanje.
- Prisustvo lezije koja zauzima prostor.
- Posle traumatske povrede mozga.
- Poremećaji mirovanja: opstruktivna apneja u snu.
- Upotreba analgetika: Uključujući analgetike bez recepta, kada se uzimaju duže od 2 dana nedeljno ili 9 dana mesečno, povećava rizik od povratne glavobolje.
Lečenje
Lečenje hroničnih dnevnih glavobolja zavisi od toga da li su primarnog ili sekundarnog uzroka. U prvom slučaju, lekar se fokusira na sprečavanje pojave bola. U slučaju ovog drugog, pristup je usmeren na poreklo. Da bi se sprečio njihov nastanak koristi se nekoliko lekova:
- Triciklični antidepresivi ili selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, koji takođe pomažu kod depresije, anksioznosti i povezanih poremećaja spavanja.
- Beta-blokatori, kao što su atenolol, metoprolol i propranolol.
- Antikonvulzivi, kao što su topiramat i natrijum divalproat.
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID).
- Injekcije botulinum toksina (posebno korisne kod onih koji ne tolerišu dnevne oralne lekove).
Prirodni lekovi
Postoje neki dokazi da bilje groznica i čičak pomažu u sprečavanju migrene ili smanjenju njihove težine. Visoka doza vitamina B2 (riboflavin) takođe može smanjiti migrene. Suplementi koenzima K10 mogu biti od pomoći nekim osobama. I oralni dodaci magnezijum sulfata mogu smanjiti učestalost glavobolja kod nekih ljudi, iako se studije ne slažu. Pitajte svog doktora da li su ovi tretmani pravi za vas. Nemojte da koristite riboflavin, groznicu ili maslaču ako ste trudni.
Kada treba da posetite doktora?
Potrebno je konsultovati lekara ako hronične dnevne glavobolje imaju sledeće karakteristike: pogoršanje ili promena obrazaca, potrebna je veća od preporučene doze lekova protiv bolova koji se prodaju bez recepta. Ili ako su praćene drugim simptomima, kao što su groznica, ukočenost vrata, dezorijentacija, napadi, nejasan govor, dvostruki vid ili gubitak snage mišića. U tom slučaju se zahteva hitna medicinska pomoć.
PeopleImages / gettyimages.com
