21.11.2024
U bašti diplomiranog inženjera za zaštitu bilja Vojislava Tomića, u selu Majur kod Šapca, biljke štite jedna drugu. List uz list rastu razne vrste povrća, lekovite i začinske biljke, aronija, sibirski limun, jabuke kaki…
Moja ljubav prema biljkama i bašti potiče iz ranog detinjstva, kada još nisam imao predstavu čime ću se baviti u životu. Mislim da najviše zasluge za to imaju moj otac, koji je bio lovac, ljubitelj prirode, pčelar, kao i deka koji je imao bašticu, voćnjak, gde sam provodio mnogo vremena stičući prva znanja o gajenju biljaka, životu pčela i drugom – počinje priču o baštovanstvu Vojislav Tomić (38) iz Šapca, diplomiran inženjer za zaštitu bilja i asistent na smeru Zaštita bilja, Akademije strukovnih studija u Šapcu, dodajući da se danas trudi da na istoj zemlji na kojoj je rastao, u selu Majur kod Šapca, napravi za suprugu i dve kćerke ambijent iz svog detinjstva. I u tome je uspeo.
– Trudim se da bašta bude zasnovana na principima organske proizvodnje, što je sasvim prirodno u omalenoj porodičnoj bašti, u kojoj nije naglašena želja za profitom. Na svojoj stranici Instagrama #bashtarenje trudim se da promovišem takav vid baštovanstva i načina života. I pored znanja stečenog na fakultetu, svaki dan učim od vrednih, iskusnih ljudi. Posebno mi je drago što se spontano oformila mala zajednica baštovana, u kojoj razmenjujemo znanje, seme i sadni materijal. Tako čuvamo stare, autohtone sorte. Stare sorte su dragocene i takoreći zaboravljene u vremenu u kome se sve gleda kroz novac. Ipak, moj je utisak da mladi ljudi uviđaju važnost očuvanja i gajenja starih sorti.
Kao i u svakoj bašti koja je zasnovana na principima organske proizvodnje, Vojislav gaji raznovrsne biljne vrste, poštujući, kako kaže, dobrosusedske odnose, tako da ima začinske i lekovite biljke, povrće, cveće, voće, ali bez klasičnog parvolinijskog postrojavanja, čime se stvara specifičan agro-ekosistem, koji ima svoje zakonitosti – otpornost, biodiverzitet, što i jeste cilj organske bašte.
– Smatram da su začinske i aromatične biljke posebno zahvalne za gajenje, mahom su višegodišnje, ne zahtevaju mnogo pažnje. Mogu se iskoristiti na različite načine – kao začin, čaj, prirodan pesticid ili đubrivo, a njihov doprinos u bašti je veliki. One, s jedne strane, odbijaju mnogo štetnih insekata svojim mirisom, a s druge, privlače korisne insekte oprašivače, koji su nažalost ugroženi u današnje vreme – kaže Vojislav.
Od gajenih začinskih i aromatičnih biljaka, u bašti se nalaze: lavanda, ruzmarin, žalfija, nana, bosiljak, majčina dušica, origano, kaloper i mnoge druge, a u spontanoj flori na placu, kao samonikle, mogu se pronaći druge korisne i lekovite biljke, poput hajdučke trave, koprive, gaveza, divlje nane, maslačka, bokvice, divljeg zelja, divlje kupine, koje Vojislav koristi u ishrani ili za spremanje bio-pesticida. U blizini je i šuma bogata sremušem, koji se u sezoni koristi svež, u čorbi li proji, a deo „završi” u tinkturi i rakiji. Pored starih, autohtonih vrsta voćki, mesto su pronašle i aronija, sibirski limun, jabuke kaki… a na pitanje da li je bašta hobi ili posao, Vojislav odgovara:
– Baštovanstvo je za mene ipak hobi, nemam želju za zaradom, viškove proizvoda vrlo rado poklanjam rodbini, prijateljima, komšijama. Ono što bih u budućnosti voleo da radim jeste obrazovni program, pogotovo za decu, na kome bi se polaznici na licu mesta, u bašti, upoznali sa osnovama gajenja biljaka, sa insektima i živim svetom, sa kompostiranjem i drugim vidovima reciklaže. Danas su deca većinom izgubila kontakt sa zemljom i biljkama. Ipak, sudeći po svojoj deci i njihovim drugarima, decu ne treba mnogo motivisati, potrebno je samo dati im kanticu za zalivanje, lopaticu, puno pažnje i ljubavi i mali baštovani će se lako zainteresovati. Često se šalim da je moja petogodišnja kćerka u bašti uz mene naučila više o biljkama i svetu insekata od nekih mojih studenata, da bi položila kolokvijum sa višom ocenom od njih.
Vojislav dodaje da iako raspolaže nevelikom zemljom, razgovorom o gajenju biljaka nastavlja se očuvanje prirode, a kroz sušenje, konzerviranje i pravljenje zimnice. Bavljenje biljkama omogućava mu da više vremena provodi sa porodicom i prijateljima – posebno zadovoljstvo je upravo spremanje hrane od plodova iz bašte, jer osim što je svestan čime (ni)su biljke tretirane, ukus i miris plodova podseća ga na detinjstvo i ne može se porediti sa plodovima iz standardne proizvodnje.
– Uz malo maslinovog ulja, limuna, soli i začinskih biljaka, svako povrće iz bašte može zablistati na stolu kao salata ili čitav obrok. DŽemovi, slatka, voćni sokovi, ukiseljeni plodovi, čajevi, suvi začini i plodovi, pa i domaća rakija koju pravim, svake godine nađu se u ostavi svakog baštovana, a mogu doprineti i kućnom budžetu – dodaje Vojislav.
Što se tiče dugoročnih planova, Vojislav namerava da imanje u potpunosti bude samoodrživo, uz gajenje živine, zečeva i koza. A svima savetuje da krenu njegovim primerom:
– Ukoliko se pojedinac ili porodica odluče da pokrenu avanturu „baštarenja“, inspirisani mojim primerom, biću zadovoljan i smatraću da vreme koje sam „ostavio“ na društvenim mrežama nije bilo uzaludno. I kao što jedna šala kaže, radeći u baštu neće vam biti potrebna ni teretana, ni solarijum, ni psihijatar, a imaćete i svoj paradajz. Mislim da u tome ima dosta istine.