PČELARSKA PRIČA NIKOLE PETROVIĆA: MED OD ULJANE REPICE ODLIČAN ZA PROSTATU
Nikola Petrović iz Ljubovije, nakon završenih osnovnih i master studija fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, vratio se u rodni kraj i sada brine o više od dve stotine pčelinjih društava
Upravo je stao na “ludi kamen” i prvo pitanje samo se nameće – hoće li i njegova supruga poći stazom supruga.
Devojke koje se udaju za pčelare, postaju pčelarke vrlo brzo. Da li je to slučaj i sa Vašom suprugom?
– Da, čuo sam za to. Ja se iskreno nadam da će to biti i sa nama, samo da se žena porodi, a onda ćemo proveriti da li je alergična na ubod pčele. Nažalost, moja majka je alergična i ne može sa nama u pčelinjak. Naravno, pomaže kod drugih poslova – vrcanja, priprema ramova za novu sezonu, pakovanje meda…
Kako ste se pronašli u pčelarskoj priči?
– Ove godine sam se vratio u rodni kraj i pre nekoliko dana oženio. Planiram da se bavim pčelarstvom na još višem nivou nego do sada, zajedno sa ocem i svojim mlađim bratom, koji ove godine upisuje fakultet.
Može se reći da se pčelama bavi cela vaša porodica. Ko je prvi počeo?
– Prvi pčelar u porodici je moj otac, koji je nabavio pčele od kućnog prijatelja, sada već davne 2003. godine. Najviše sam naučio od njega, ali u poslednjih nekoliko godina pridružili smo mu se i brat i ja, tako da se sada usavršavamo zajedno. Od kako znam za sebe mi imamo pčele i, hteo-ne hteo, saživeo sam se sa njima, zavoleo ih, što je po meni jako važno za ovaj posao. Naravno, i da niste alegični.
Koliko društava imate i kakvi su vam planovi?
– Trenutno imamo oko dve stotine pčelinjih društava, a plan nam je da u naredne tri-četiri godine proširimo na pet stotina. Kada ih ne selimo, pčele se nalaze u selu Uzovnica, odakle je rodom moj otac, na dvanaest ilometara od Ljubovije. U toku sezone imamo četiri seobe: uljana repica – Vojvodina, prvi bagrem – Cer, drugi bagrem i malo livade – kod nas u Uzovnici, lipa – Fruška gora i kao krajnja paša suncokret – Vojvodina.
Često je pčelarski posao praćen anegdotama. Čega se sa osmehom sećate?
– Jednom prilikom vrcali smo med na terenu, ceo dan pod pčelarskim kapama.
Na 35OC vadili smo med, pomagao nam je tatin rođak. Kada smo završili i uveče seli, rekao je: ,Ko mi kaže da je ovo lak posao, ili da je skupa tegla meda, reći ću mu da nije normalan.,
Postoji li podela posla u pčelinjaku?
– U početku, dok brat i ja nismo naučili sve da radimo, bilo je podele, ali više toga nema. Svi rade sve i svi znaju sve da rade.
Koje vrste meda i koje proizvode imate?
– Mi smo se pronašli u proizvodnji meda i na to smo bacili akcenat. Imamo med od uljane repice, bagremov, livadski, lipov i suncokretov. Propolis proizvodimo u ograničenim količinama, a ostale pčelinje proizvode samo za svoje potrebe.
Preporučite nam rešenje za neki zdrastveni problem.
– Mnogi naši prijatelji pohvalili su med od uljane repice da im je pomogao oko problema sa prostatom i naravno sve vrste meda kao vrhunske prirodne proizvode za jačanje imuniteta.
Šta biste nam preporučili za imunitet, na primer?
– Kaščica meda sa desetak kapi propolisa ujutru na prazan želudac pun je pogodak za imunitet, samo morate biti uporni.
Da li dan započinjete medom? Koja je Vaša omiljena vrsta?
– Naravno. Moje omiljene vrste su med od uljane repice i bagremov med. Oni su mi najprijatnijeg ukusa, ali nema pravila. Sve zavisi od čoveka do čoveka. S.S.
Foto: privatna arhiva