KAKO PREPOZNATI SRČANI UDAR

Stezanje, nelagodnost ili bol u grudima jedan je od najčešćih znakova srčanog udara

Srčani dar se može javiti iznenada i biti veoma intezivan, a većina srčanih udara počinje usporeno sa znakovima blažeg bola i neprijatnosti. To ostavlja dovoljno vremena da se na neki način pomogne osobi koja ima napad, dok joj se ne ukaže lekarska pomoć.

Stezanje, nelagodnost ili bol u grudima jedan je od najčešćih znakova srčanog udara. Bol je obično skoncentrisana u središtu grudne kosti, ili malo ulevo. Stiskanje i pritisak mogu da budu kratkotrajni, dugotrajni ili da se pak pojavljuju na mahove.

Treba imati u vidu da ovo mogu biti i simptomi nekog potpuno drugog stanja, kao što je angina pektoris. Aritmije, ubrzan puls i lupanje srca simptomi su koji, takođe, mogu biti povezani s drugim tegobama. Međutim, na njih treba obratiti pažnju kao na moguće znakove predinfarktnog stanja, naročito ako su udruženi s vrtoglavicom i neobjašnjivom slabošću organizma.

Bol se ponekad prenosi na vrat, donju vilicu, ruke, leđa i stomak. U nekim slučajevima, pritisak u grudima potpuno izostaje i javlja se u drugim delovima tela.

Srčani udar: Atipični simptomi

Kod oko 30 % ljudi koji dožive infarkt javljaju se atipični simpotmi, i to mnogo češće kod žena, starijih ljudi i oni koji imaju dijabetes. Kod starijih ljudi i onih sa šećernom bolešću, može se pojaviti takozvani nemi infarkt, koji nije praćen bolom i nelagodnošću. Ove osobe ne znaju da su preživele infarkt dok se oštećenja ne vide na EKG-u.

Kao atipični znaci koji prethode srčanom udaru mogu se javiti: gorušica, bol u želucu, mučnina, povraćanje, oticanje stomaka usled problema s varenjem, gubitak apetita. Hladan znoj, bledilo i opšta slabost, naročito tokom mirovanja i manje zahtevnih aktivnosti, kao što je hodanje, treba da budu razlozi za uzbunu. Slabost može da se pojavi i nekoliko dana pre srčanog napada. Ponekad se javlja zamračenje vida i gubitak svesti.

Kako pružiti prvu pomoć

Bol u grudima izavana nekim fizičkim naporom znači da odmah treba da se prestane s tim aktivnostima. Ukoliko je osoba pri svesti, treba da legne i da se smiri koliko je to moguće. Ako se radi o srčanom bolesniku, treba da uzme propisane lekove. U drugim slučajevima, preporučuje se aspirin – sprečiće zgrušavanje krvi i pospešiti protok kroz suženu arteriju.

Situacija je daleko teža ukoliko osobi koja doživljava srčani udar srce prestane da kuca – tada u krvotoku ostaje zaliha kiseonika za oko četiri minuta, nakon čega dolazi do odumiranja moždanih ćelija. Ako nije sama, onaj ko je s njom trebalo bi odmah da započne masažu srca.

Foto: seb_ra/gettyimages.co.uk