Zdravlje creva može direktno uticati na zdravlje kože
Postoji jaka veza između creva i kože koja se zove osa creva-kože. Kada je naš mikrobiom neuravnotežen, naša koža često pati od stanja kao što su psorijaza, akne i dermatitis.
Baš kao što se interesovanje za vezu između zdravlja creva i imuniteta gradilo tokom poslednje decenije, ta veza između zdravlja naših creva i kože se istražuje više nego ikada ranije, što je dovelo do povećanog interesovanja kako istraživača.
Veza između creva i kože
Koža je naš najveći organ, koji čini 15 procenata naše telesne težine. To je kao ogrtač superheroja, koji stvara zaštitnu barijeru protiv potencijalno štetnog spoljašnjeg sveta. A mikroflora – kolekcija bakterija, gljivica i virusa – na našoj koži treba da ostane u delikatnoj ravnoteži kako bi održala taj zaštitni štit.
Promene u ovoj mikroflori, kao što su odumiranje određenih mikroba ili nedostatak raznovrsnosti, mogu izazvati pojavu problema sa kožom. U jednoj studiji, istraživači su pogledali odnos između mikrobiote creva (aka mikrobiom) i razvoja psorijaze, svraba, upalnog stanja kože. Otkrili su da je kod pacijenata sa psorijazom učestalost gastrointestinalnih simptoma značajno veća nego kod zdravih ljudi. Kada su lečili stanje kože pacijenata, poboljšalo se i zdravlje creva.
Naš savremeni način života, koji je uglavnom sedeći i pod velikim stresom, može nas dovesti do više kožnih oboljenja zbog promena u mešavini mikroba na našoj koži, što dovodi do poremećaja u našem imunološkom sistemu.
Kako probiotici utiču na zdravlje creva i kože?
Pošto probiotici pomažu u smanjenju ukupne upale tela, oni takođe imaju umirujući efekat na kožu, pomažući kod crvenila, hidratacije i proizvodnje kolagena i elastina. Kada je u pitanju starenje kože, UV zračenje sunca je najveći krivac. Istina, sunce nam omogućava da proizvodimo vitamin D, ali generalno nas šalje na kratko putovanje u grad bora. Ali možda se možemo boriti protiv tih štetnih zraka uz pomoć nekih korisnih bakterija.
Pokazalo se da jedan poseban soj probiotika, L. johnsonii, jača ravnotežu imunološkog zdravlja kože. Ostali sojevi, uključujući L. rhamnosus GG, Bifidobacterium breve i Bifidobacterium longum, obećavaju da će pomoći u sprečavanju stvaranja tumora kože izazvanih UV zracima, ali ovi rezultati se moraju ponoviti kod ljudi.
Hrana bogata probioticima
Ovo su namirnice bogate probioticima koje možete dodati svojoj ishrani:
- Fermentisano povrće (kimči i kiseli kupus)
- Fermentisani mlečni proizvodi (jogurt, kefir i mladi sir)
- Miso, natto (fermentisana soja), tempeh
- Hleb od kiselog testa
- Kombuha
- Određeni sirevi (gauda, čedar, grijer)
Zapamtite da sa izvorima hrane probiotika, dobijate dodatne hranljive materije koje su vašem telu potrebne, uključujući kalcijum, vlakna, vitamine i minerale zajedno sa tim korisnim bakterijama.
Drugi faktori koji utiču na zdravlje kože
Pored toga što se trudite da spavate 8 sati svake noći, pijete vodu tokom dana i praktikujete dobru higijenu kože, uverite se da unosite dovoljno vlakana. U okviru 25 do 30 grama ukupnih vlakana koje bismo svi trebali unositi dnevno, pokušajte da uključite i neka koja sadrže prebiotička vlakna, kao što su luk, špargle, banane, zob, pasulj, avokado, morske alge, jabuke i bademi. I ne zaboravite da ponovo napunite tu flašu za vodu – što više vlakana jedete, više vode će vam trebati da se sve kreće. Evo zdrave ravnoteže koja vam pomaže da se osećate i izgledate najbolje, od glave do pete.
Savet za suplemente probiotika
Kada birate suplemente probiotika, obratite pažnju na oznaku CFU. Pored toga što vidite koji se soj ili sojevi probiotika nalaze u dodatku, CFU je skraćenica za jedinice koje formiraju kolonije, što ukazuje na broj ćelija po dozi. Tipičan CFU za probiotik je negde od 1 do 10 milijardi i može se napisati kao 1 k 10 do 9. Ali za razliku od broja niti, veći broj nije uvek bolji jer ukazuje na sve organizme u boci, oba živi i mrtvi. Neki proizvođači dobrovoljno navode broj živih bakterija na kraju roka trajanja proizvoda, a ne ukupan broj.