8 stručnih saveta: Kako sprečiti nagli skok šećera u krvi posle jela?
Nagli skok šećera u krvi nakon obroka su posebno karakteristični kod dijabetičara. Međutim, može se sprečiti preduzimanjem nekoliko jednostavnih koraka.
Skok šećera u krvi je uobičajena pojava nakon obroka, posebno kod osoba sa dijabetesom, ali nisu ništa manje štetne za ljude koji još nemaju bolest životnog stila.
Sprečite skok šećera nakon jela
Ljudi mogu doživeti porast glukoze kada jedu hranu sa visokim sadržajem ugljenih hidrata ili hranu sa visokim glikemijskim indeksom, ako jedu neredovno ili velike količine hrane. Važno je da se fokusirate na svoju ishranu i uključite promene u zdrav način života kako biste efikasno upravljali dijabetesom.
Usvajanje zdravih životnih navika će obezbediti da se nivo šećera u krvi uvek dobro kontroliše i to može sprečiti komplikacije povezane sa dijabetesom koje mogu uticati na bubrege, srce, pa čak i mozak.
Zašto se javlja skok šećera u krvi nakon obroka?
Čim jedemo hranu bogatu ugljenim hidratima, nivo šećera u krvi raste. Pankreas oslobađa insulin da kontroliše porast glukoze u krvi. Ali kada se ne oslobađa dovoljno insulina, osoba postaje sklona dijabetesu tipa 2. Ovaj skok šećera u krvi nakon obroka, može se sprečiti preduzimanjem nekoliko jednostavnih koraka.
Zašto je važno kontrolisati sprečiti skokove šećera u krvi nakon jela?
Kontrolisanje skokova šećera u krvi nakon obroka može biti izazov za osobe sa dijabetesom jer ih može izložiti riziku od nekoliko komplikacija koje proizilaze iz dijabetesa. Ljudi koji još nemaju dijabetes, ali pate od hronično visoke glukoze mogu razviti probleme u vezi sa zdravljem srca, imunitetom, seksualnim zdravljem i drugim hroničnim bolestima.
Prema smernicama Međunarodne federacije za dijabetes i Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, glukoza u krvi ne bi trebalo da poraste više 7,78-10 mmol/L.
Pojačana žeđ, slabost, umor, glavobolja, magla u mozgu, anksioznost su neki od simptoma skokova šećera u krvi.
Načini sprečavanja skokova šećera u krvi
1. Jedite više vlakana
Vlakna povećavaju količinu hrane i ne razlažu se, tako da usporavaju apsorpciju glukoze u krvotoku i sprečavaju skokove šećera. Kod ljudi koji su konzumirali više vlakana, učestalost dijabetesa tipa 2 je značajno smanjena.
2. Prošetajte
Šetnja nakon obroka može učiniti čuda za kontrolu šećera u krvi. Samo dva minuta hodanja ili ustajanja nakon obroka mogu pomoći u kontroli šećera u krvi, prema studiji iz 2022. u časopisu Sports Medicine. Druga studija objavljena u časopisu Diabetology & Metabolic Syndrome kaže da je vežbanje posle obroka efikasnije od rutinskog jednokratnog dnevnog vežbanja za kontrolu glikemije kod pacijenata sa T2DM.
3. Smanjite veličinu porcije
Jedenje velikih količina hrane može dovesti do većih skokova šećera u krvi, jednostavno zato što jedete veće količine ugljenih hidrata. Možete jesti više malih obroka umesto jednog velikog obroka.
4. Ne sedite dugo za stolom
Istraživanja su povezala sedenje tokom dužeg vremenskog perioda sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući visok nivo šećera u krvi. Obroci nakon stajanja ili hodanja mogu dovesti do potrošnje energije koja može kontrolisati skokove šećera u krvi.
5. Jedite hranu sa niskim GI
Dijabetičari treba da pokušaju da uključe hranu koja ima niži glikemijski indeks. Hrana sa niskim GI, koja ima GI od 55 ili manje, mora biti poželjna za kontrolu skokova šećera u krvi. Nizak glikemijski indeks (GI) se odnosi na ishranu koja se fokusira na hranu koja uzrokuje mali porast nivoa šećera u krvi nakon jedenja standardne količine ugljenih hidrata.
6. Dobro spavajte
Da biste generalno držali nivo šećera u krvi pod kontrolom, morate spavati 8-9 sati svakog dana. Produženi periodi nedovoljnog sna povezani su sa različitim zdravstvenim rizicima, uključujući povećan rizik od dijabetesa tipa 2 (T2D).
7. Pijte vodu
Pijenje dovoljnih količina vode moglo bi biti korisno za osobe sa dijabetesom, jer može pomoći da se više glukoze izbaci iz krvi.
8. Kontrolišite stres
Prema Diabetes UK, visoki nivoi stresa mogu uticati na nivo šećera u krvi. Važno je upravljati stresom kroz određene tehnike kao na primer meditacija ili vežbe svesnosti.