U kojoj godini života obično počinje degeneracija kostiju?
Degeneracija kostiju se javlja prirodno sa godinama zbog smanjenja gustine i snage kostiju. Počinje stanje koje se zove osteoporoza, koja može da se uspori određenim zdravim navikama.
Degeneracija kostiju počinje da se jvalja kod mnogih osoba u ordređenom životnom periodu.
Kosti su osnovni sistem podrške telu, obezbeđuju strukturu, štite vitalne organe i omogućavaju kretanje. Oni služe kao rezervoar za esencijalne minerale poput kalcijuma i fosfora, koji su ključni za različite telesne funkcije. Kosti sadrže koštanu srž, gde se proizvode crvena i bela krvna zrnca, koja igraju ključnu ulogu u zdravlju krvi.
Degeneracija kostiju je veliki zdravstveni problem
Kako starimo, ravnoteža između formiranja kostiju i resorpcije se menja, što dovodi do neto gubitka koštane mase. Ovaj proces, poznat kao osteoporoza, rezultat je smanjenja ćelija koje formiraju kosti (osteoblasti) i povećanja ćelija koje resorbuju kosti (osteoklasti), čineći kosti poroznijim i sklonijim prelomima.
Degeneracija kostiju obično počinje između 30-ih i 40-ih godina
Oko 30. godine obično počinje degeneracija kostiju i zglobova. Degenerativna bolest zglobova, koja se naziva i osteoartritis, je stanje u kojem se hrskavica koja pokriva krajeve kostiju u zglobovima postepeno troši. Stopa degeneracije na to može uticati niz faktora, uključujući opšte zdravlje, hranu, fizičku aktivnost i nasledstvo, sposobnost tela da stvori novo koštano tkivo usporava oko 30 godina, što uzrokuje progresivni gubitak gustine kostiju.
Osteoporoza može rezultirati povećanom krhkošću kostiju i rizikom od preloma, kao i osteoartritisom, koji karakteriše bol, ukočenost i smanjena pokretljivost kao rezultat degradacije hrskavice.
Postoje individualne razlike u tempu pogoršanja degeneracije kostiju, međutim, zbog stvari kao što su genetika, odluke o načinu života, opšte zdravlje i osnovne medicinske bolesti kao što su dijabetes, reumatoidni artritis, poremećaji štitne žlezde ili istorija trauma kostiju i zglobova.
Faktori koji uništavaju zdravlje kostiju
Nekoliko faktora doprinosi pogoršanju zdravlja kostiju. Nedostaci u ishrani, posebno kalcijuma i vitamina D, mogu narušiti formiranje i održavanje kostiju. Ishrana kojoj nedostaju ovi hranljivi sastojci može dovesti do slabljenja kostiju tokom vremena.
Sedeći način života je još jedan značajan faktor; bez redovnog opterećenja, kosti gube snagu i gustinu. Fizička neaktivnost smanjuje mehanički stres na kostima, što je neophodno za stimulisanje rasta kostiju i održavanje koštane mase.
Hronična stanja poput reumatoidnog artritisa i određenih lekova, uključujući kortikosteroide, takođe mogu uticati na zdravlje kostiju. Ova stanja mogu dovesti do upale i povećane resorpcije kostiju, što dodatno pogoršava gubitak kostiju.
Razumevanjem ovih faktora i aktivnim upravljanjem njima, možete preduzeti proaktivne korake da očuvate zdravlje vaših kostiju i održite snažan kostur koji podržava tokom svog života.
Saveti za održavanje zdravlja kostiju
Sledeće sugestije treba uzeti u obzir kako bi se pravilno održalo zdravlje kostiju i zglobova i možda zaustavio proces degradacije:
Održavajte uravnoteženu ishranu: Uverite se da jedete puno kalcijuma, vitamina D i drugih hranljivih materija koje su od vitalnog značaja za jake kosti.
Ostanite fizički aktivni: Da biste ojačali svoje kosti, redovno se bavite aktivnostima, kao što su vežbe sa opterećenjem poput trčanja, hodanja ili treninga snage.
Kontrolišite težinu: Smanjenje stresa na kostima i zglobovima može odložiti degeneraciju održavanjem zdrave težine.
Držite se dalje od pušenja i prekomerne konzumacije alkohola: Ove dve navike pogoršavaju slabost zglobova i gubitak kostiju.
Zaštitite svoje zglobove: Izbegavajte aktivnosti koje preterano opterećuju zglobove, i kad god se bavite fizičkom aktivnošću, uverite se da koristite pravi oblik i opremu kako biste izbegli povredu.